Lični stav Nebojše Vujovića: Crni gavran

A danas u Srbiji "bojnik" šalje crnog gavrana na medij da zaplaši ubistvom jednog mladog čoveka, studenta. Nije crni gavran graktao protiv jedne osobe, on je zapretio najvećem i najmlađem delu Srbije, pokušavajući da zaplaši njihove drugove, roditelje i građane Srbije. Da vas podsetim, crni gavran je čuvao Miloševića, pod zakletvom davanja svoje krvi onomad u vili Mir. Milošević je otišao, a crni gavran i dalje kruži i preti.

Ali on i njegov gospodar svih crnih vrana ne shvataju da su borbu za pravdu, zakonitost, demokratiju, slobodu medija, nezavisno pravosuđe, pokrenule reke studenata, njihovih profesora, roditelja i probuđenih građana. Gavran nije shvatio da smo svi mi Pavle i da nas ima mnogo više nego što je on u stanju da prebroji, ili pak MUP kao gospodareva ispostava - nadam se, ne zadugo.

A vojna parada kao opcija nametanja straha je uzaludan i politički suicidalan potez golog cara koji na sebe navlači tenkovski oklop i paradira sa crnim gavranom na ramenu.

"Ala sam im uterao strah u kosti“, mrmlja dok paradira po japanskim vrtovima i dvorovima, ostavljajući rezervni batinaški bataljon u Čačilendu ispod balkona na kojem jede sveže sezonsko voće.

Verujući u bajke i basne koje su mu u detinjstvu čitali, on, kao i ona dva prva prašeta, pravi utvrđenje od sena i pruća, koje je vuk oduvao, a sada tenkovima pokušava da napravi kuću koju vuk neće oduvati.

Ali nema on posla sa Vukom, jer taj je do skora sa svojom ženom bio u koaliciji sa njim, već sa studentima i građanima. Oni će hrabro izaći da pozdrave svoju vojsku ove subote, bez straha, sa cvećem u ruci. Njegov napor da nam utera strah krivi njegovo lice. On će se kao prut savijati jer nema odgovor.

A i kada ih bude tražio, savetovao bih ga da ne podiže bajonet i da ne očekuje da će Evropa okretati glavu na drugu stranu. Ne, gledaće ka našem dvorištu i šta gospodar crnih vrana radi. Počeo je proces njegovog topljenja vani, a iznutra već dugo stoji na trulim podovima i nervira ga škripa ispod tabana. Više voli škripu tenkova, a izorane ulice se iz Japana ne vide.

Ali možda će doneti drvo od japanske trešnje pa da i mi imamo jedinstveni "cherry blossom“, kada su nam prestoničke ulice ugrožene gusenicama. Nije ovo Pinočetov Čile, pa da tenkovi nadmaše broj automobila. Ovo je Srbija, to su srpska vojska, srpski studenti i građani. Nemoj slati crne vrane, niko se tebe ne plaši.

Generali ove subote moraju gajiti uspomene na Stepu Stepanovića i vojvodu Mišića. Svaka druga opcija im nosi kletvu - okrenuće crne ptice na sebe.