Emanuel Makron i Aleksandar Vučić žele da veslaju u istom pravcu, što potvrđuje i njihov poslednji susret. Da, nove stare ideje zaliće vinom i čašama koje je doneo Aleksandar Vučić.
Kod Luja iz Pete Republike se ne ide praznih ruku i praznih džepova, pogotovo jer mu gori pod nogama. On će „svom prijatelju i svefrancuskom ‘caru'“ kojem ističe peščani sat, ponovo nuditi sve što može oteti iz džepova građana Srbije. Ne, molim vas bez zablude, nije on otišao na Senu da bi spasavao samo Makrona, već, i prvenstveno, sebe. Potražio je konvergenciju interesa „dva utopljenika“ i pogrešno razumeo Nikolu Pašića da „volimo Francusku koliko i ona nas voli“.
Makron udara po Le Pen kod kuće, a grli tuđeg političkog lupeža, pokazujući da mu ništa nije sveto, a da mu se kod kuće izmiču istovremeno i Rišelje i Robespjer. Zato je očajnički zaplivao prema svom mornaru iz nižeg toka Dunava. U Berlinu, sem razgovora gluvih, teško i jedan i drugi mogu imati sagovornika. Zašto?
U Americi je Tramp promenio mesečeve mene i ostavio evropske „lavove“ da se snađu. Evropa ne odgovara iz istog grla, ne nalazi koheziju i luta od predloga da se sa Trampom ponovo pregovara do toga da potroši 800 milijardi evra i ozbiljno se naoruža. Izgleda da sadašnji evropski lideri nisu pročitali Malog princa od Antoine de sen Egziperi-ja. Verovatno nije ni Vučić, on sebe smatra Većim od Malog princa, a tu ni Siniša ne pomaže.
Da uozbiljim temu. U Italiji je pre par dana održan veliki protest u Rimu i počelo ozbiljno buđenje Italijana iz letargije. Doživeli su priču o trošenju 800 milijardi evra za naoružanje kao „una fantazia“ Ursule von der Laien, Kaje Kalas, E. Makrona i ostalih iz uspaničenog evropskog establišmenta „moonwalkera“. Dakle, budi se sui generis veliko nezadovoljstvo ljudi svih političkih orijentacija. Digli su se na noge i politički analitičari koji upozoravaju da je ovo plašenje ratom prevazišlo svaku meru i da će od toga korist imati samo posrnula nemačka industrija i da ne daj bože jednog dana nemački AfD dođe na vlast u Nemačkoj naoružanoj do zuba. Budi se biračko telo SPD-a koje je postalo svesno da će biti žrtvovan welfare (dobrobit/blagostanje za ljude), zbog oružja. Sada će rasti pritisak na vlade širom evropskih zemalja, a Đorđa Meloni, kao primer, neće dobiti podršku za suludu ideju razbacivanja novca za oružje i dalje rezanje novca za zdravstvo i obrazovanje.
Evropske vođe bi morale pročitati „Moonwalkers“ od Christophera Clark-a i „Guns on August“ od Barbare Tuckman. Da su ove knjige pročitali shvatili bi da ponašaju kao dezorjentisane i usamljene intelektualno lenje evropske elite kroz Ligu Naroda pred Veliki rat. A taj Prvi svetski rat je bio najbezvezniji i najnepotrebniji rat u istoriji ratovanja od kada je ljudskog veka. Uljuljkane budale i to ne samo iz Austro-ugarske, su iz svoje komocije Evropu uvele u rat. Mi smo platili veliku cenu jer je najopasnije kada se veliki igraju. A sada takvih igrača ima više, od Moskve do krajnjeg Zapada.
Zato je studentska poseta Strazburu izuzetno važna iako će tamo u četvrtak biti dan večere Gospodnje i uvod u Uskršnje blagodane.
Ali, to je nova i izvanredna globalno-evropska predstava, koja će zaživeti, a ne već viđena repriza vođena ličnim interesima pariskog i našeg Matauzena.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare