Lični stav Nebojše Vujovića: Krug dvojke

Poznat je po lepinjama sa ljutim sirom ili kajmakom kod Skadarlijske česme, po Monoklu, Dva jelena, Tri šešira, po svratištu Đure Jakšića, po kaldrmi koju je moj veliki prijatelj, diplomatski korespondent Njujork Tajmsa Dejvid Bajnder prevodio kao "turkish shit", posebno kada bi uganuo članak posle belog vina i kada bi ga nas dvojica/trojica vukli u Hotel Moskva gde je odsedao.

Da krug dvojke čine brojni pametni, mladi i lepi ljudi, brojne izložbene galerije i neizostavni boemi.

Mogao bih u dobroj veri i nadi da nastavim ova nabrajanja sve dok me Duško Radović ne bi upozorio da navijamo za Partizan i da nećemo daleko stići.

A sada najvažnija referenca na slatki, okruglasti tramvaj dvojke kojim smo se razdragani, zaljubljeni, nekada zabrinuti zbog ispita vozili.

Gazili smo po šinama bez straha da nas može udariti struja, sve dok u Beograd i taj naš ponosni krug nisu stigli neki ljudi iz Čipuljića, u lošoj veri i nadi, bez morala i principa.

Poželeli su, da uz pomoć nekadašnjeg vaterpoliste, sa obrazovanjem sa pašnjaka (teško je učiti i čitati knjige ili skripte u bazenu), nama dobrim ljudima iz Beograda, umesto dvojke daju osmicu.

Ovim ljudima o kojima pišem bliža je Čipuljića, izdaju te metropole još niko nije tražio jer ne može da posluži ni za potkusurivanje. Ja vama Kosovo, a vi meni ostavite Čipuljiću, ne budite previše alavi. Poklonu se u zube ne gleda.

A imaću gde i da se vratim ako opet izbije rat, pa ono 100 za jednoga.

Dotle, vozimo se Šapić i ja, dva skoro jednaka đavla po krugu osmice.

Kako to napredno zvuči.