Lični stav Nebojše Vujovića: Lutkarsko pozorište

Pokušava da kontroliše koncima vezane lutke — šta govore, šta rade i koga da tuku, zatvaraju i osuđuju. Steže konopac oko drvenih lutaka da mu se ne osipaju i ne vrate u šumu u svoja drvena staništa. Neke ga lutke sve manje slušaju, a Brnaba, Stefanović, Kričak i Repac pokušavaju da nadomeste olovne vojnike koji odlaze i kupuju stanove u Atini na vodi.

Njihova "over dose" (prekomerna doza laži i gluposti) ovih dana, kao i puna usta njihovog reditelja, otkrivaju da će uskoro za svoj ceo pozorišni događaj Oskar dobiti gvozdenu metlu, ne nagradu "Dobričin prsten".

Približava se taj čas, a on bez stvarnog uvida i dalje igra ulogu Pinokija, pokušavajući da politički oživi u "lepog i voljenog dečaka". Mi svi vidimo da je ružan, zao i plašljiv, da mu se pozorišna predstava raspada u brzo dolazećem poslednjem činu — "la finales" za Les Misérables.

Ali, dašak nekog pametnog vetra ne prolazi kroz njegov čuperak na glavi i on ne vidi da mu dolazi lavina i da će njegov režim "prekriti snegovi, ruzmarin i šaš". A da li će to prekriti da je od Srbije ostao samo kamen na kamenu i da nas posle njega očekuju tri kruga pakla. Dante je već u svojoj trilogiji opisao — i neka razmisli gde će ga novi Falkon povesti. Skeptici bi pitali i "ima li pilota u avionu".

Šta će "naked gun" uraditi u epilogu — da li će razmisliti ili odmah potegnuti kao drifter? Da li će Novi Sad prvog novembra pretvoriti u svoj OK Koral i da li će on pisati istoriju? Neće - pisaće je ovi mladi ljudi, kao pobednici. "Vetar se vezat ne može, tu samo ljubav pomaže", a mi volimo našu mladost i našu decu. Ovaj refren je naš, a on može sa Garavim sokakom negde na put. Onomad su njegovima svirali dok su u vojvođanskoj varošici svečano otvarali bankomat. Apsurd sličan ovom novom — da Dejan Tomašević bude predsednik OKS.

Ljudi koji sada piju čaj sa Vučićem imaju animalni deo ličnosti, ne samo materijalne ambicije. Taj će čaj kratko trajati — neka pogledaju u ogledalce i pitaju: "Ko je najlepši u Ćacilendu?" Kao u romanu Gospoda Glembajevi, ovi Vučićevi lojalisti imaju dualizam ljudske prirode iz koje izlaze niske strasti, nedostatak morala, ljudskosti i estetike. Od Čapuljice, čizmom preko Srbije do dolazećeg bespuća. Tamo ih upućuju njihovi znakovi kraj puta. Nema kružnog toka, ne mogu se vratiti — čeka ih lustracija kao stanište. Hej, pale su maske — plastične intervencije ne pomažu, ni starletama, a kamoli "ribokradicama".

Za utehu, i ovom zlu vidimo kraj. Nauk, da nam se ovako zlo, izdaja nacionalnih interesa do koske, uz neuspeh da se sačuva moguće, krađa, korupcija, neznanje, širenje laži i nedostatak osmeha na licu nikada više ne ponove.

Audaces fortuna iuvat.

Acta, non verba.