Lični stav Nebojše Vujovića: Trampova demonstracija moći

Nobelovka Mučado, prema Trampu, nije privlačan autoritet i nema harizmu, dakle ko je saveznik.

Nije obavestio ni Arms serviced komitet PD i Senata Kongresa da ne bi bilo curenja informacija. Misija je bila takvog profila da nije smela da se prepusti mešanju Kongresa. Venecuela i njenih 30 miliona stanovnika "u vlasništvu SAD".

Ima kritika pojedinih demokratskih kongresmena (Seth Moulton), ali te kritike nisu još jače odjeknule.

Obim ove operacije je veći od akcija na Bliskom istoku. Ulog SAD je veliki.

Francuska kritika je poslednji trzaj Emanuela Makrona i već značajno ugušenog DeGolizma. Javne, ali ipak uzdržane kritike Rusije, Kine, pa i Irana, su dobro zagušene privatnim ocenama ovih država da je operacija izvedena besprekorno i izuzetno efikasno, kako ni jedna druga država to ne bi uspela da izvede. Zato su efekti američke operacije odjeknuli u celom svetu, posebno jako u Evropi. Kaja Kalas, komesarka za spoljnu politiku i bezbednost kristalno jasno ocenila da je američka akcija legalna jer Maduro nije imao legitimitet zbog krađa izbora u Venecueli. Tramp istovremeno upućuje poruku Putinu (kaže "nisam očaran njime") i Zelenskom ("uradio je mnogo loših stvari", kaže) i ukazuje ko je maršal i najstariji činilac dogovora i mira.

Prvi američki cilj operacije u Venecueli bila je promena vlasti. Delsi Rodriges je državnom sekretaru Marku Rubiu rekla, odmah nakon polaganja zakletve za predsednika Venecuele da će sarađivati sa SAD, a ne nobelov dobitnik Mačado. Dakle, SAD već prave mehanizam koji će se oslanjati na probrane stare kadrove.

Već u januaru velike američke naftne kompanije ulaze u Venecuelu.

U akciji je učestvovalo 150 različitih aviona u planiranju operacije u periodu od par meseci. Sasvim je uništen protivvazdušni sistem Venecuele za 45 minuta. Sve ove vojne i obaveštajne procedure su izuzetno dobro uvežbane u prethodnim američkim operacijama protiv ISIS-a i drugih terorista u Iraku, Avganistanu. Velike američke snage iz akcije ostaju na svojim položajima.

Venecuela veličine dve Kalifornije, prepuna oružanih bandi, narko-kartela, sledbenika prethodnog diktatora Čaveza i sadašnjeg Madura, zemlja sa 125 zločina na 100.000 stanovnika (primera radi Meksiko ima 25 na 100.000), biće ogroman izazov i na kraće i na duže staze. Neophodno je uključivanje OAD (Organizacija američkih država) i ostalih multilateralnih organizacija (UN Trampu teško prihvatljive), jer će se SAD zaglibiti u razne političko bezbednosne lavirinte.

U međuvremenu, procenti unutrašnje političke podrške Trampu sa 36 odsto će značajno skočiti po uzoru na Reganovu podršku posle intervencije u Panami i hapšenja i suđena Norijegi.

Da li je sve odigrano na moralan način, ili da postavim drugačije pitanje, da li je venecuelanskom narodu posle 25 godina diktature i represije pod Čavezom i Madurom, spas trebao da dođe pod američkim protektoratom. Da li je izvoz kokaina u američke gradove i akcija da se to spreči, bila korisna priča i za naftnu agendu.

To su pitanja koja će visiti u vazduhu, ali ono što je neupitno jeste da je Tramp demonstrirao snagu i moć koju ne poseduje niko drugi. On je za ogroman korak ispred ostalih. Na unutrašnjem planu ponovo je pod noge bacio Bajdenov legat. Vojna moć nije dovoljna bez volje i spremnosti da se upotrebi, posebno ovako efikasno i ubedljivo.

Sada je jasnije više nego ikada sa kakvom zverkom i opasnostima se Aleksandar Vučić igrao na Floridi i sa Generalštabom. Pa nisu Dobrovićeve zgrade lego kocke da se on i Mali igraju. Nije dao da mu štipaju rejting, uštinuli su ga oni sami sebi, on je svoj pravio poput moćnika u noći između petka i subote.