Luj Viton dolazi, Srbi odlaze

Lični stav 13. apr 202411:25 62 komentara
shutterstock/ unsplash

Kome tačno dolazi Luj Viton i čije probleme rešava? Ko su današnji patriciji, čiji "plebs" uveliko napušta Srbiju u brojevima koji prelaze nekoliko desetina hiljada godišnje. "Generalna priča" Siniše Malog kao savršen šlagvort za dolazak etabliranog brenda grupacije LMVH.

„Da budem sasvim iskren, mi se nadamo da do 2026. konačno i Luj Viton dođe u Srbiju, u Beograd na vodi i onda smo rešili sve te probleme. Toliko smo se borili za to. Luj Viton je flegšip i kada dođe Luj Viton, onda svi veliki dolaze“ izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodavši „da će to za Srbiju biti značajno i na ekonomskom, ali i na turističkom planu“.

Kome tačno dolazi Luj Viton?

U Beogradu mahom, a ponegde i u Srbiji formirale su se elite koje su se potpuno odrodile od života prosečnog građanina. Ukoliko je „prosek“ drugi naziv za srednju klasu, možemo slobodno da saopštimo da je ona odavno mrtva.

Pročitajte još:

Veliki broj ljudi bori se za golu egzistenciju, dok nekadašnja srednja klasa kao da je smeštena u rimski Koloseum u kojem se između sebe tuče za prihod između 1000-2000 evra. Danas su u Srbiji oni postali plebejci, punopravni građani koji ne pripadaju povlašćenoj društvenoj grupi patricija, članova elitnog društvenog sloja u antičkom Rimu, koji sa osmehom tu borbu gledaju, uz vino, po koju urmu i grozd.

I ukoliko pobede shvatiće da ni tih 2000 danas nisu nikakav luksuz, putovanja i restorani, već malo viši nivo preživljavanja. Toliko je sve poskupelo. A koliko vi ljudi poznajete sa 2000 evra? Ima li tu prosvetara, lekara, novinara, i drugih profesija koje su kičma jednog društva.

„Generalna priča“

Kao u Rusiji nakon pada Sovjetskog Saveza za vreme Borisa Jeljcina i kasnije tokom rane Putinove vladavine kada su nastajali moćni tajkuni Abramovič, Deripaska, Usmanov, Mikelson, Rotenberg, Gurjev i mnogi drugi, tako i danas u Srbiji postoje elite u Srbiji koje sebi prave paralelnu realnost, koju sve ređe i teže kriju, a mnogi više i ne kriju. Postoje oni koji imaju sve i oni koji za sve moraju da se bore.

U Srbiji se prodaje nameštaj i galanterija koja je većini ozbiljno bogatog sveta u Evropi misaona imenica. Za kuhinjska ostrva i trpezarije ode više mermera nego za Davidovog Mikelanđela, dok sa garnišna na pod pada Loro Piana tekstil, organizuju se raskošne proslave kod nas i u inostranstvu koje bi posramile i raskalašne terevenke u Teheranu za vreme šaha Reze Pahlavija. Čujete vi, čujemo mi, samo mnogi ne smeju da kažu.

Uvozi se kavijar, prave se novi restorani samo za njih, čiji parkinzi bi postideli i predvorja hotela Ric i Žorž V u Parizu. Voze se lamburginiji i meklareni i drugi preskupi četvorotočkaši, koji na sajmovima automobila bivaju razgrabljeni za par minuta, kao i jahte na onim nautičkim.

Moj prijatelj, stariji, sredovečni gospodin iz Pariza ispričao mi je da je začuđeno priupitao konobara u jednom etabliranom beogradskom restoranu odakle i kako na meniju boca vina od 5.000 evra i ko to kupuje. Konobar mu je gotovo lakonski odgovorio „verujte, prodaje se“.

Ostatak je samo deo folklora i kikiriki, slatke epolete nove klase koja je brzo naučila kako crveni đonovi cipela Kristijan Lubuten čuvaju noge od žuljeva, da samo Roleks i Patek Filip daju tačno vreme, i da samo preskupa karirana odela krojena po meri ne stvaraju ekceme na koži.

Lepo u snimku koji je sa javnošću podelio nedeljnik Radar Siniša Mali kaže službeniku Šurlanu da je „njegova priča generalna i mnogo velika“ i da „100.000 evra nema veze sa njim“. Narodskih „sto soma“ je dakle sića, a u nju staju i svi satovi, vina i sakoi. To je samo kuver glavne večere.

Dakle, dali smo odgovor na jedno pitanje, kome dolazi Luj Viton. Njima, baš kao što je došao i maserati. Turistički zamajac? Sve razvijene zemlje uveliko imaju sve te radnje u svojoj ponudi, a s obzirom koliko novca ima naša nova klasa, ne bi čudilo da dođe još neko ime.

Da li imaju dovoljno da ovim brendovima boravak u Srbiji bude ekonomski isplativ? Možda nas prijatno iznenade.

Čije probleme on rešava?

Iako je predsednik rekao da Luj Viton „rešava sve probleme“ u Beogradu, bićemo sitničavi. Jer, osim ukoliko u LMVH (Luj Viton, MOET, Henesi) grupaciji u međuvremenu nije došlo do ozbiljne reorganizacije i prenamene, deluje da ta kompanija franucuskog milijardera Bernara Arnoa neće moći da reši tekuće probleme Beograđana, i to ne zbog toga što su svi već „rešeni“.

Počnimo od onih bazičnih. Problemi sa kanalizacijom u Borči, na Savi kod Novog Beograda, i drugim delovima grada. Čak i kompleks Beograd na vodi koji treba da ugosti Luj Viton ima probleme sa podvodnim vodama i vlagom, zbog čega pumpe za vodu rade dan i noć.

Vidljivo odsustvo zelenila, problemi sa zagađenjem, javnim saobraćajem, urbanističkom mafijom, prljavštinom i odurnim betonom koji će tek da nas kuva celo leto.

Kako prosečna potrošačka korpa Beograđana reaguje kada čuje da joj stižu torbe „Wallet on chain Ivy“ od 1.700 dolara (u koju jedva i novčanik može da stane) i „Low Key Hobo MM“ od 3.600 dolara? Verujem da se prilično rasrdi i naljuti.

Možemo da zaključimo da Luj Viton rešava probleme onima kojima je jedini problem što Luj Viton do sada nije bio u Beogradu.

Jedni dolaze, drugi odlaze

Dok se sa prosečnom platom u Srbiji od 132,372 dinara (izvor: Republički zavod za statistiku Srbije, januar 2024. godine) „radujemo“ maseratiju i Luj Vitonu, mnogi u Srbiji ih neće dočekati.

Prema nekim procenama, Srbiju u poslednjih desetak godina napušta između 30.000 i 60.000 ljudi godišnje. Ova procena se čini tačnom, jer je prema podacima Eurostata, u periodu od 2013. do 2021. prvi put zatražilo i dobilo boravišnu dozvolu u zemljama Evropske unije 343.700 srpskih državljana. Imajući ovo u vidu, uzimamo srednju vrednost između 30.000 i 60.000 ljudi, odnosno 45.000 građana, broj građana za koji se pretpostavlja da napušta našu zemlju, od kojeg četvrtinu čini visokoobrazovana populacija.

Lepo je rekao predsednik, „kada dođe Luj Viton dolaze svi veliki“. Veliki za velike.

Na kraju ostaće oni i obična raja, koja uskoro neće smeti ni da priupita odakle ili kako. Dobiće zaušku po glavi uz opasku „šta zna mečka šta je jagoda“. Bolje očigledno nismo ni zaslužili.

Simbolički ispada da je cena za dolazak jednog luksuznog brenda za „velike“ (prethodno je došao Maserati) ta, da Srbiju mora da napusti oko 20-ak hiljada ljudi, „malih“.

Njima je to okej, to smo disertirali, a Vama?

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare