Maratonci i počasni krug

Lični stav 27. maj 202420:10 4 komentara
N1

Prelistavajući staru literaturu retkih znalaca koje ideološke prilike nisu afirmisale, čovek može jasnije da sagleda stanje stvari vremena koje ga je zateklo na putu koji se jednostavno zove život.

(Tekst piše Dejan Radulović, autor dokumentarne TV reportaže Slike života koja se emituje na N1 nedeljom od 15:15h)

Ne možemo da se vratimo u vreme vinčanske civilizacije kad su ljudi živeli u potpunom skladu sa prirodom, to je jasno. Ni antičko doba neće da se vrati. Da ne nabrajam dalje, nije to poenta.

Suština je nauk. Kad ga nema, obriše se i nestane, onda se društvo vrti u krug. Kad interes i pohlepa nadvladaju, kad izreka „posle nas potop“ postane dnevno politička fraza, a buđelar merilo svih vrednosti, onda sve ono što vredi i što je ljudima dato za zdrav život dobija dimenzije modernog robovlasničkog društva.

Zašto sve ovo pišem? Pa jednostavno, Zoran Radmilović je narodskim rečima u „Radovanu trećem“ objašnjavao sisteme vrednosti društvenih prilika koji se nisu mnogo promenili. Jesu u smislu šminkeraja, jela i odela, mada ni tu nisam potpuno siguran, imajući u vidu da se sad brže i svakako manje kvalitetno jede.

„Maratonci“ na sličan način samo sa mnogo bržim automobilima i savremenijim tehnikama obmanjuju lakoverne ljude i stvaraju interesne saveze.

Ton film je nadvladao klavir, a „majstori reklame“ sve drugo. Doduše, vampira nema u smislu da iskoči iz groba i poplaši „kradove“. Taj se transformisao, doterao, umnožio i zagospodario u svim značajnim sferama krugova koji se pitaju. Gde god da stavite koju primedbu, on iskoči, poplaši već ionako zastrašene, zabeleži ih k’o onomad kad su kuglice padale u ćorave kutije i potom se projavljuje u vidu raznih kazni koje podrazumevaju „ispijanje“ krvi na cevčicu onim koji su hteli nešto da pitaju ili, još grđe, da kažu šta to ne valja.

Taj isti samo dobro namazan „šarenim papirićima“ (čitaj paricama), onim iz novčanika sa početka priče o pohlepi koja je jela kulture i civilizacije, otme od onih koji nisu na liniji sve što može, pa se kočoperi u „zmajevom gnezdu“.

Nisam više siguran da je i Pavićeva serija o Šojiću završena kako je zamišljena. Stvarno nisam, jer ono što se dešava nakon odlaska Laneta Gutovića negde pri kraju serije sad dobija punu formu.

Tako je to sa glumataralima (ne mislim na dobre i prave glumce, ima ih), budu šta hoćeš, po potrebi.

Iskreno, pozorišta sam se uplašio kad sam čitao Bulgakova i video šta sve sistem može da uradi od ljudi.

Doduše sad su tu „čarobne kutije“, pa ne čudi što „Maratonci“ iz vremena prošlih još važe. „Namučilo“ se to i naučilo, pa kad se uz znano stanje dobro podmažu strani medijatori sve ide kako valja.

Ne volim da citiram puno razne „lisce“, još manje podobne pisce, ali pročitah nešto što je Crnjanski ostavio kao zapis. Da, u vremenima kad smo još imali i valjda poštovali učene ljude.

„Već godinama u našem društvu neko vrši sabotažu svega što je državno… Otkud ti konci, gde je pauk koji tu paučinu tka?“

Ako neko zna, znaju „Maratonci“, samo je pitanje šta će ostati ili, još bolje, opstati kad njihovo vreme prođe, a proći će. Bez obzira na scenario.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare