Nekako se ustalilo u javnom govoru da se navijači smatraju huliganima. I obrnuto.
Ne, navijači nisu huligani. Huligani su oni koji će koliko sutra promeniti klub za koji “navijaju”, jer im je to nevažno.
Navijači su nešto drugo.
I zato, hajde malo o navijanju, sportu i ljubavi prema klubu.
Ceo život sam se susretala sa predrasudama – “zašto hoćeš da budeš sportski novinar, ti si žensko”, “šta ti znaš o sportu”, a onda i ono najsumanutije – “ne laži da znaš šta je ofsajd”.
Da, žensko sam. Da, san mi je da budem sportski novinar. I da – navijač sam. I to prilično vatreni.
Jer, taj osećaj, od prve utakmice koju pogledaš na televiziji, pa još kad dočekaš da odeš na stadion ili u halu… To za mene nema cenu i ne može da se opiše rečima.
Ali, pokušaću.
Pre toga, još jedna digresija. Polemiše se često o “bitnosti sporta” i “zašto se ljudi lože”.
Pročitajte još
Da ne ulazim u klupske boje, daću primer nedelje, 10. septembra.
Finale svetskog prvenstva. Nedelja popodne u Beogradu, sunčan dan. Da je bilo koja druga nedelja, ulice bi bile pune. Ali ne, ovo je bio poseban dan. Posebna nedelja. Praznik sporta. Napolju kao da je, ne daj Bože, ponovo policijski čas.
Svi su bili ispred televizora. Staro, mlado, muško, žensko. I svi su vikali, psovali, skakali, poneki i plakali.
I svi se grlili posle.
E to je sport. To je navijanje. To je ljubav.
Taj osećaj koji probudi u tebi.
Da se vratim sad malo i na klupski sport.
Ako se izuzmu navijačke grupe, što u Beogradu znači severna i južna tribina, i osmotri ostatak stadiona ili hale – videćete roditelje sa decom, zaljubljene parove, drugove, drugarice, starije ljude. Sve ih spaja jedna stvar – ljubav prema timu. I prema sportu. Prema tom kratkom trenutku zajedništva, dok se opet ne podelimo na ko zna koji po redu način.
Žmarci koji prođu telom kada čuješ glasno navijanje, pesmu, aplauze, pa i poneku psovku, sve u žaru borbe.
Suze, koje iskreno teku u porazu, a čini mi se, još iskrenije u nekoj važnoj pobedi.
To je emocija. To je navijanje. To su navijači.
Ono drugo nisu.
Nazovimo stvari pravim imenom, zbog nas koji nismo ono drugo, a jesmo ovo prvo. I to, onako, najstvarnije.
Bonus video – Atmosfera ispred Arene tokom finala Mundobasketa
Komentari ()
Vidi sve komentare