Na zgradi BW Quartet 3 koja se gradi u okviru naselja Beograd na vodi, obrušili su se balkoni. Kada? Ne zna se. Ali izvesno jesu, i to već sada dokazuju brojne fotografije na društvenim mrežama i internet forumima. Kompanija "Beograd na vodi" je na ovaj incident odgovorila na najgori mogući način - ćutanjem.
„Ćutanje je zlato“ izreka je nepoznatog autora koja se vekovima, na najrazličitije načine, primenjuje u praksi. Tako je je jedan vickasti kosijaner početkom ovog veka, na klupi geografskog kabineta u Šestoj beogradskoj gimnaziji, crnim flomasterom zaključio: „Ćutanje je zlato, muzika je metal!“
„Ćutanje je zlato“ posebno je popularna krilatica u roditeljsko-pedagoškim krugovima, i mnoga deca su odrasla vešto istrenirana da ćute dok se jede, da ćute dok se voze, da ćute u školi dok ih neko nešto ne pita, da ćute dok su vesti na televiziji. To za vesti se, doduše, promenilo u drugoj polovini devedesetih, kada su ljudi u Srbiji shvatili da lupanje o šerpe i lonce za vreme TV Dnevnika, može biti berićetno za zdravlje – pravu kičmu i disanje punim plućima.
Ćutanje je, međutim, poslednjih desetak godina ponovo dobilo na vrednosti. Tako su neki koji su ranije radili pod parolom „nije sprski ćutati“, počeli da rade po principu „bolje je (pre)ćutati“. Ćutanje je, na šta smo već ranije ukazali, postao i najčešći odgovor koji N1 dobija od državnih organa, a ispostaviće se i preduzeća u kojima je država manjinski vlasnik.
Šta se to srušilo u Beogradu na vodi
Naime, sredinom prošle nedelje na društvenim mrežama se pojavila fotografija, navodno iz Beograda na vodi, na kojoj se vide obrušeni balkoni na jednoj zgradi u izgradnji. Krupan kadar, ne vidi se okolina. Nema tragova koji bi pomogli da se sa sigurnošću kaže da je uopšte reč o Beogradu (registarskih tablica, table sa imenom ulice, karakteristične saobraćajne signalizacije, imena građevinske firme na mehanizaciji ili radničkim uniformama).
Dakle, može biti Beograd na vodi, ali ne mora da znači. Redakcija N1 za početak se obraća MUP-u Srbije gde su nam rekli da im nije prijavljena nikakva nesreća na gradilištu u Savskom amfiteatru.
Na društvenim mrežama i internet forumima pojavljuje se, međutim, još fotografija. I sumnje više nema – jeste reč o Beogradu na vodi, preciznije gradilištu u Savskoj ulici, konkretno zgradi BW Quartet 3.
Ključne informacije, međutim, i dalje nedostaju. Znamo gde, ali ne znamo kada, zašto i kako se incident dogodio.
Pojedini portali već objavljuju „vest“, oslanjajući se na komentare na društvenim mrežama. N1 se, s druge strane, obraća kompaniji „Beograd na vodi“ sa molbom da zainteresovanoj javnosti objasni šta se tačno dogodilo. Odgovora, međutim, nema, pa nema, i po svemu sudeći ga nikada neće ni biti.
Zašto je došlo do obrušavanja
Društvene mreže mogu biti koristan izvor informacija, ali i pravo minsko polje dezinformacija. Stoga valja da sve što tamo vidite, čujete, pročitate, dobro proverite.
Balkoni su se na zgradi BW Quartet 3, bez sumnje, obrušili, kao domine, jedan za drugim, i na fotografijama se to jasno vidi. U komentarima ispod objavljenih fotografija istovremeno se žurilo sa zaključcima da je incident posledica „fušeraja“, da u balkone nije ugrađivana armatura, uz povremeno dušebrižništvo za sudbinu kupaca stanova kad zakorače kroz balkonska vrata.
Na Beobuild forumu, među čijim članovima ima ljudi iz građevinske i arhitektonske struke, na osnovu objavljenih fotografija zaključuju da se balkoni nisu mogli srušiti sami od sebe, već da je do obrušavanja došlo usled udarca ili tereta koji premašuje nosivost balkonskih ploča.
Pojašnjenje je na kraju dao predstavnik kompanije „Gradina“, koja izvodi radove na izgradnji zgrada u okviru kompleksa „BW Quartet“. Ali opet na društvenim mrežama, u komentaru na LinkedInu.
„U pitanju je nesrećan slučaj, jer se desio pad palete keramike težine oko 1,4t, sa visine od 12,6m na konzolno ispuštenu platformu za prihvat tereta. Paleta je pala sa VII sprata na IV sprat i računska sila udara pri padu je procenjena na 16t u trenutku udara, što je uzrokovalo krti lom“, naveo je on.
Konzolna ploča je, kako je istakao, „uredno armirana u svemu prema projektu sa Rfi 10/15 u obe zone klase B500B“.
„Armatura je od siline udara krto smaknuta i nema tragova izduženja, pa se zato ne vidi na fotografiji. Sila pri udaru je približno 10 puta veća od maksimalnog mogućet korisnog opterećenja“, objasnio je predstavnik „Gradine“.
Uprošćenim jezikom rečeno – nesrećan slučaj. Istih tih nekoliko rečenica objašnjenja mogli smo dobiti i od kompanije „Beograd na vodi“, ali nismo. Oni su se opredelili za ćutanje.
Zašto je važno šta Beograd na vodi ima da kaže
„Beograd na vodi“ jedno je od omiljenih „čeda“ režima Aleksandra Vučića koji je taj projekat najavljivao još u kampanji za gradonačelnika 2012. godine.
No, reč je o, u najmanju ruku, kontroverznom projektu.
- Država je zaobišla sopstvene zakone i usvojila lex specialis kojim je omogućena eksproprijacija zemljišta zarad izgradnje stambenih i poslovnih objekata u Savskom amfiteatru.
- Država je bez tendera napravila neposredan „dil“ sa kompanijom Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
- Država je uložila veliki novac u čišćenje eksproprisanog zemljišta koje je bez naknade dala u zakup „Beogradu na vodi“ u zamenu za trećinu vlasničkog udela u zajedničkom preduzeću.
- Država je zatvorila glavnu železničku stanicu i železnički saobraćaj izmestila na nezavršenu stanicu „Prokop“.
- Država je ignorisala Plan generalne regulacije Grada Beograda, nije organizovala međunarodni arhitektonko-urbanistički konkurs, već je usvojila Prostorni plan posebne namene po idejnom rešenju investitora.
- Država je još u martu 2023. godine, ponovo bez tendera, postigla dogovor sa „Beogradom na vodi“ o prodaji imovine Beogradskog sajma, a javnost je o tome obaveštena tek pet meseci kasnije. Ceo kompleks današnjeg Sajma, izuzev Hale 1 koja uživa status spomenika kulture, biće, po svemu sudeći, porušen.
- Glavnoosumnjičeni za nelegalno rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici i protivpravno lišavanje slobode građana, u izbornoj noći 2016, i dalje su neimenovani „kompletni idioti“, ali brojni tragovi opet vode ka državi.
Imajući sve pobrojano u vidu, ne čudi što je Beograd na vodi često megdan političkih obračuna, i što deo javnosti koji nije naklonjen vladajućoj stranci gaji animozitet prema ovom neimarskom poduhvatu.
No, iskustvo nas je naučilo da i u tom animozitetu ume da se pretera – te su neretko putem društvenih mreža plasirane netačne informacije o „Beogradu na vodi“ potkrepljene, primera radi, poplavljenim garažama iz Zagreba. Ide se i korak dalje, pa je jedna od omiljenih vizija postnaprednjačke utopije na društvenim mrežama, rušenje Beograda na vodi, po mogućstvu što teatralnije, i što spektakularnije.
Dovoljno je, međutim, prelistati ugovor objavljen na sajtu Vlade Srbije, i shvatiti da je ostvarenje takvih fantazija i pravno i finansijski neostvarivo.
Dakle, zaglavljeni smo sa „Beogradom na vodi“ i „Beograd na vodi“ je zaglavljen sa nama. Stoga je nejasno zašto se kompanija „Beograd na vodi“ ponaša kao da je njen projekat oročen mandatom Aleksandra Vučića, i zašto izbegava komunikaciju sa onim delom javnosti koji se protivi njegovoj izgradnji.
Druga krajnost je ponašanje kompanije „Rio Tinto“ koja revnosno reaguje saopštenjem svaki put kada neko promrmlja „projekat Jadar“ u programu TV N1.
Ali za svaku debatu od javnog interesa najgore rešenje je ćutanje, i prepuštanje da se ona vodi na društvenim mrežama, opterećena spekulacijama, tračevima, ličnim uverenjima, a nažalost i izmišljotinama.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare