Od Anketne, pa do Venecijanske komisije, samo neki problemi

Sećate se kako je do juče tugaljivo zapomagao na svim nacionalnim i ostalim frekvencijama, kako je star, sredovečan, previše iskusan, a sad se odjednom hvali da se podmladio i da je dobro što je i mlađi i perspektivniji od rektora Đokića. Stvarno čudan preokret, i nadam se da će pokrenuti pored fizičkog, konačno i njegovo psihičko ozdravljenje.

Možda je pravio neku evidenciju svega što je uradio, i počeo da razmišlja o tome šta će da radi kad dođe u godine rektora Đokića, inače, samo sedam godina starijeg. Znate ono, šta će pričati unučićima kad ih bude držao u krilu i pokazivao svojih ruku (ne)dela. Zašto je baš sada odlučio da posluša Boru Čorbu i ono njegovo „Pogledaj dom svoj anđele“, ostaće nedoumica, i samo možemo da pretpostavljamo koji su bili razlozi. Izgleda da ima veze sa Italijom, jer voli da primenjuje njihova iskustva, tamo skroz dole sa juga, vezano za neku ’Ndranghetu. Možda se ovde poveo onom čuvenom izrekom „Vedi Napoli e poi muori“ koja označava neko vreme za unutrašnja preispitivanja, ili je naš velikomučeni maršal ćAca ovoga puta dobio inspiraciju ipak malo severnije, iz prelepe Venecije? Zaboravio je da se razlikuju sever i jug Italije, jer je ova Venecijanska komisija baš bila oštra u svom mišljenju, što je izgleda i dovelo do toga da naš velikomučeni maršal ćAca konačno pogleda malo oko sebe i pokuša da regrupiše svoju naprednu vojsku na Vidovdan. Ne ide mu sa tim komisijama u poslednje vreme. Prvo ga je totalno sludela ona Anketna komisija, koja mu je razgolitila sve koruptivne šeme i ugradnje sa Kinezima, a sad i ova Venecijanska mu je razbila pokušaj disciplinovanja i kontrole tužilačkog sistema. A i ove koje je on osnivao, nisu se nešto proslavile. Ni ona o stradanju vojnika na Topčideru, ni ona oko ubistva Olivera Ivanovića, da ne pričam o maloj Danki i ostalom. Zato se možda i popeo na onu njegovu čuvenu Malograđanku u Beogradu na vodi, i pozvao svu sirotinju raju da svi zajedno vide gde su i kako žive svi njegovi kumovi i prijatelji. Mislim svi oni, koji već nisu pobegli u Trst ili Barselonu.

Koliko god da je golema ta njegova kula, ipak ima i ona svoje probleme. Nema upotrebnu dozvolu, što ne bi bilo dobro za buduće naraštaje, tako da možda ne bi ni trebalo da bude njegova zaostavština. Da ne pričam o tome da je napravljena na razrušenim temeljima pravne države u Savamali. Sa te strane, slična je situacija i sa svim tim putevima, koji rade dobro samo u vreme svečanih otvaranja, a onda stižu raznorazni problemi sa oštećenjima, popravkama, sleganjima, i Bog te pita šta još. Taman je pomislio da će možda ova pruga do Budimpešte da mu bude ključna stvar u biografiji, ali i to nikako da krene kao što je planirao. Ali bukvalno da krene, kao taj čuveni voz što ga najavljuje već nedeljama. Jeste da su ove naše železnice dobro poznate po stalnom kašnjenju, ali ga je velikomučeni maršal ćAca ovoga puta baš preterao. Možda čeka da se nešto popravi po pitanju železničkih stanica, onih od Novog Sada do Kelebije, koje nešto i nisu baš za korišćenje. Sada je i ovaj Mađar krenuo baš ozbiljno sa proverama, tako da ne bi ni tu bilo dobro da stavi svoj potpis.

Kao i u slučaju Kosova, gde je već počeo polako da se vadi od svake odgovornosti, i prebacuje sve na onu ministarsku pevaljku iz Žitorađe. I ovako je jedva preživela bolnicu, tako da to nije neka šteta, ako mu doda izdaju i prodaju Kosova. I dok se on tako muči šta da ostavi kao svoj legat, pojavljuje se jedna idealna građevina koja skoro pa savršeno prikazuje svih ovih četrnaest godina njegove vladavine. Verovali ili ne, to je Prokop. Do dolaska velikomučenog maršala ćAce, to je bila funkcionalna, ali vrlo neugledna građevina. Sada je vrlo vidljiva i poznata, ne samo u Beogradu, već i u Srbiji, i prikazuje samu srž njegove vladavine. Ukratko, spolja gladac, a unutra jadac. Najveća sličnost je da postoje dva ključna stuba oslonca, koji su u vidljivim problemima, i zato su „zakrpljeni“ svakim „štapom i kanapom“ koji je našao. Ali i dalje ne izgledaju dobro. I to se vidi golim okom. Ta dva stuba, zvaćemo ih od milošte „poglavlje 23 i poglavlje 24“, se i dalje sležu i pucaju, baš kao njegov rejting, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. I to bez obzira na sva ojačanja i stezanja kroz institucije sile, kako onih legalnih, tako i nelegalnih, iz čuvene kasarne zvane Ćacilend. I tu mu više ne može pomoći ni najavljeni miting na Vidovdan. Jer šta god on radio, ipak STUDENTI POBEĐUJU.