Odgovor Đura Macuta na kolumnu Ljubodraga Stojadinovića: Terapija propisana pre nego što je pacijent pregledan

Uvaženi gospodine Stojadinoviću,

pročitao sam Vaš tekst „Život sa Đurom“ sa pažnjom koju dugujem svakom javno izgovorenom stavu, ali i sa profesionalnom deformacijom lekara koji jasno razlikuje dijagnozu od utiska.

Izvesno je ton i način obraćanja Vaša lična karakteristika, svakako ispod nivoa uvažavanja ličnosti, i po mom mišljenju, neprimeren standardima medijske profesije. Moglo bi se nakratko pomisliti da se odnekud, čak i relativno dobro, poznajemo.

Vaš prikaz mog dolaska na mesto predsednika Vlade nesumnjivo je literarno živopisan, ali istovremeno i simptomatičan za jednu širu pojavu - potrebu da se kompleksne društvene i političke okolnosti pojednostave do karikature.

Razumem tu potrebu, jer karikatura je često čitljivija od stvarnosti. Međutim, ona retko kada ima dodirnih tačaka sa istinom.

Tvrdnja da je moja uloga svedena na „ćutljivog svedoka“ ili „instrument“ ne govori mnogo o meni, ali govori o Vašem unapred formiranom zaključku. U medicini bismo rekli - terapija je propisana pre nego što je pacijent pregledan.

Za razliku od Vaše interpretacije, moja odluka da prihvatim odgovornost nije bila ni posledica neznanja, ni posledica „sudbine“ u poetskom smislu, već racionalne procene da svoje znanje, iskustvo i integritet stavim u službu države, nakon višedecenijske uspešne karijere. Ako je to u Vašem sistemu vrednosti slabost, onda se zaista razlikujemo u osnovnim postavkama.

Posebno je zanimljiv deo u kojem pokušavate da psihologizujete moj karakter, uvodeći termine poput „političkog testosterona“. Kao lekar koji se bavi endokrinologijom, mogu Vas uveriti da hormonski status nije pouzdan indikator sposobnosti vođenja države. Istorija to prilično jasno potvrđuje. Što se tiče kvalifikacija mojih saradnika, Vaš tekst obiluje teškim optužbama, ali oskudeva u dokazima. U javnom prostoru je apsolutno legitimno kritikovati, ali je intelektualno pošteno praviti razliku između argumenta i uvrede. U suprotnom, tekst prestaje da bude analiza i postaje pamflet.

Podsetiću vas da sam resor preuzeo u trenutku kada su ulice bile pune, a učionice prazne, dok je budućnost čitave jedne generacije visila o koncu.

Činjenica da sistem danas funkcioniše i da se država odlučno nosi sa najtežim izazovima verovatno je najbolniji poraz vašoj retorici, ali razumem da Vam je takav napredak teško da priznate.

Upravo zato, Vaša teza o „vladi bez učinka“ možda zvuči efektno, ali ne menja činjenicu da se rezultati rada Vlade mere isključivo konkretnim politikama, reformama i pokazateljima, a ne metaforama o „balvanima“ i „apokalipsama“. Razumem da je metafora privlačnija, ali ona ne upravlja državom.

Dozvolite mi jednu blagu, ali dobronamernu primedbu: ironija je najefikasnija kada je precizna. U suprotnom, ostavlja utisak više ogorčenosti nego duhovitosti.

Moram priznati da je bilo izazovno odgovoriti u stilskom okviru koji ste Vi odabrali, tim pre što sam kao neko iz sveta znanja, akademije i posedovanja osnovnog vaspitanja, skloniji pristojnom, konkretnijem i argumentovanijem izražavanju. Ipak, uveren sam da ćemo, uprkos razlikama u percepciji, ostati na zajedničkom zadatku - da se javni prostor Srbije mora unaprediti, uljuditi, i postati mesto argumenta, a ne isključivo tabloidnih dosetki.

S poštovanjem,

Prof. dr Đuro Macut