Ostavite dvojku da kruži

Lični stav 30. jun 202413:43 14 komentara
N1

Eto, nekim čudnim spletom okolnosti, rođena sam u tom omraženom "krugu dvojke". Konstrukciji smišljenoj ne kao izdvajanje jednog dela grada, niti elitizma, već jednostavno da opiše potez koji pokriva jedina tramvajska linija u Beogradu koja, zamislite, pravi krug.

Nedavno je Aleksandar Šapić, koji je ponovo izabran za gradonačelnika Beograda, najavio ukidanje “kruga dvojke”, kao i pretvaranje dela oko Kalemegdana u pešačku zonu.

Ali, da se vratimo na početak…

Počelo je, ne tako davno, sa rekonstrukcijom Cvetnog trga. Najavljivana pompezno, kao i većina stvari u današnje vreme, završila se tako što taj prostor izgleda kao mauzolej, i to ne mislim na lep način. Još jednom simbolu grada oteta je duša i postao je „uniformisan“, jednoličan, bezličan.

Nastavilo se sa rekonstrukcijom Trga Republike. Koliko je najavljivana, toliko je i trajala. Rezultat – nijedno drvo i jedan sat manje. Sat ispod koga su mnogi susreti, sastanci i ljubavi počinjali.

Kalemegdan je posebna priča. Utvrđenje staro nekoliko vekova, pa je i “osveta” morala biti jaka. I hladna. Jedno od najlepših stabala dalo je život za „preko potrebnu“ gondolu. Ali, eto, da ne budem nefer, ona sada prevozi hiljade putnika svakog d… A ne, čekajte…

Pročitajte još

Plato kod Skadarlijske česme takođe je „ogoljen“, a i Studentski park je izgubio nekoliko stabala.

Takvih primera ima još.

Dugo sam verovala da je problem bio samo u drveću, zaista, ali sada mi već deluje da je problem mnogo šire prirode.

Izgleda je problem u nama, koji imamo uspomene na ovaj grad, na to kako je nekada izgledao i šta je nama predstavljao.

Jer, eto, ja, sram me bilo, odrasla u tom omraženom „krugu dvojke“, nikada to nisam izdvajala kao neku svoju vrlinu. Pobogu. Čovek je čovek, ako to jeste, po tome šta mu je u duši, a ne u izvodu iz matične knjige rođenih.

Postavlja se pitanje – ko kome ovde „broji krvna zrnca“ – oni koji su takozvana „elita iz kruga dvojke“ ili upravo ti koji insistiraju na tome da ih tako zovu.

Ako mene pitate, odgovor se nameće sam.

Da se vratimo na “krug dvojke”. To nije samo tramvaj, nije samo jedan deo grada. To su nečije uspomene, nečiji ceo život.

Meni je to onaj prvi prolećni dan, kada je dovoljno toplo da na Kalemegdan posle škole odeš u duksu, ali ga negde tokom igre “izgubiš”. Ili možda leto, kada je grad prazniji, pa u tramvaju možeš da obiđeš ceo krug bez mnogo guranja. A ima nas koji smo to voleli. Sedneš u Kralja Petra, pa ceo krug, na koju želiš stranu. Svejedno je.

I nisu sve te uspomene stale samo u „dvojku“, ali posle Trga, Kalemegdana i svega ostalog – nju ne damo.

Ostavite dvojku da kruži. Toliko nam je ostalo od našeg grada.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare