Pažnja, pažnja, dolazi izborni cirkus u vaš mali grad

I svaki put im je najava drugačija i aktuelnija, bombastičnija i privlačnija, baš kako treba da bude za sirotinju raju. Ove godine imamo turneju u deset gradova, sa vrlo originalnom reklamom, gde ima i nečeg novog – nacista, ustaša, talibana i Pola Pota, pa sve do nove priče o robotima, koji će izgleda da zamene bajku o letećim taksijima, jer se oni nešto i nisu pokazali. Vidi se to, jer ćAci prodaja karata, odnosno prikupljanje potpisa i nije nešto išlo kao ranije. Sporo, sa greškama, morao je velikomučenik da upregne sve, samo da ostane zanimljiv. Jer se pročulo se da ima neki novi program, daleko zanimljiviji i povoljniji za građane, pa je ćAca krenuo da sabotira konkurenciju, legalno, i mnogo više ilegalno. Ali to je već neka druga priča, i zvaće se nešto kao optužni predlog, krivična prijava, ili tako nešto slično.

Ali da se vratimo u cirkus našeg velikomučenog maršala ćAce. E sad, ako se neko prevari, pa i uđe u taj njegov predizborni cirkus, sledi mu veliko razočarenje. Bez obzira na nove ideje o nacistima, talibanima i Polu Potu, da ne pričam o robotima ljudima i kučićima, program im je i dalje onaj isti, nisu ga izgleda naprednjaci nešto menjali u ovih zadnjih desetak godina. Cirkus počinje kao i uvek sa obećanjima o boljoj budućnosti, koja nikako da dođe, ali je stalno tu negde na dohvat ruke. Zašto li me to podseća na onu priču o magarcu kome su vezali šargarepu malo ispred glave? I on juri li juri, i pokušava da je stigne. A da bi magarac mogao da juri za šargarepom, njemu trebaju, šta? Putevi, naravno, zato je i druga tačka programa uvek bila i ostala asfalt. Asfaltiraće se i u ovom izbornom ciklusu, baš sve, i ono što je obećano prošli put a nije urađeno, jer, ruku na srce, i da je nešto bilo asfaltirano za prošle izbore, sada je sigurno u stanju raspada, tako da im sve to isto dođe. Putevi uvek dobro idu kod glasača, plagira se to još iz nekih prošlih vremena, „prepevali“ su najverovatnije onu koračnicu „kud narodna vojska prođe, srećna će se zemlja zvat“ tako da u njihovoj verziji, gde nenarodna vlast prođe, asfaltirana će se zemlja gazit. I to tako ide. Jer u predizbornoj kampanji, napredni cirkus mora da dođe do svih tih gradova i zato oni prvo zbog sebe asfaltiraju puteve, da ne bi gazili provincijsko blato svojim lakovanim cipelama i lomili točkove na svojim, a službenim Škodama. Kanalizaciju su prestali da obećavaju, nešto im ne ide, i ne treba, jer za toliko mogu da se stisnu i istrpe, dok se ne vrate u Beograd, zato što se naprednjački cirkus obično ne zadržava ni minut duže nego što mora.

Program jeste isti, ali zato barem menjaju klovnove. I naravno imaju i one ostale atrakcije, bez kojih ovaj izborni cirkus ne bi bio pravi cirkus. Pokazuju sirotinji raji najdeblje ministre na svetu, čuvenog fikusa koji ume da priča i vodi vladu, jer onaj prošli nije baš nešto bio razumljiv, i akrobate sa narodnim novcem. Ovog puta su čak poveli i maršalovog omiljenog konja, odnosno ne baš pravog konja, već onog što ne vraća konju glavu, da ga pokažu glasačima. Ali ono što je baš najčudnije, i potpuno jedinstveno za ovaj naprednjački izborni cirkus je činjenica da se za ulazak u njega ne plaća karta. Baš tako, ne da se ne plaća karta, već se daju pare posetiocima da prisustvuju, da tapšu uvek kad treba, da viču „ćAco Srbije“, i naravno, da se ne uspavaju. Zato se ne koriste ljudi sa lokala, već se dovoze sa strane provereni, trenirani i kvalitetni posetioci. Naravno, autobusima, i uz obavezan sendvič. Jer je ipak zabranjeno hraniti životinje u cirkusu.

I tako naš veliki direktor cirkusa mora lično da vrti svoju predstavu, seli je iz grada u grad, jer je izgleda došlo vreme da njegovi glumci, klovnovi, političke akrobate i preletači, kao i ostali lojalisti nisu više zanimljivi građanima. Sve je manje posetilaca, a sve je više zvižduka. Najviše mu smeta ona nesnosna zaglušujuća tišina koja ga prati evo već zadnjih godinu i više. Ne sme ni da pomisli na korišćenje topova da razbije tišinu, pogotovo ne onih zvučnih, jer nema više ni on mesto gde da se sakrije. Treba mu odred kobri da siđe međ’ njegove lojaliste, a možeš misliti kako mu je kad treba da poseti neko mesto gde postoje neki slobodomisleći ljudi sa kičmom. E moj velikomučeni maršale ćAco, izgleda da je baš mnogo težak taj kamen korupcije ispod koga si se sakrio, vidi se da te pritiska sve više i više, i da ni izborni cirkus sa klovnovima više ne pomaže.