Pendrek, pare i propaganda - piši propalo

Nikada broj četiri, a kamoli pet, nisu bili omiljeni ovim našim naprednim radikalima ili radikalnim naprednjacima. Nisu se oni navikli na te brojke, i ta priča traje još od osnovne škole. Čak i oni, ne tako brojni među njima, što su završili punu srednju školu, nisu imali prilike da često vide te brojke, recimo kao ocene u svojim svedočanstvima. E baš zato sada, kad je velikomučenom maršalu ćAci i totalno propala politika “četiri stolice”, pala je odluka da se vraćaju na svoje korene. Ne na zarđalu kašiku, već na povratak na broj tri. Eto, ceo život su bili negde oko te trojke, pa vidi dokle su dogurali. Nije baš kao onih devedesetih, ona čuvena trojka „Pajero, pejdžer i plavuša“, već je ovo više za njihovo glasačko telo. Da se udari na čistu emociju, ono kad im objašnjavaju da “tri puta Bog pomaže”, pa da je trojka svetinja, jer i kad se krste, onako pravoverno, rade to sa tri prsta, da ne pominjem trojke u košarci. Jedino ne bi smeli da pominju one trojke Saše Đorđevića, Obradovića, Bodiroge, onih što nisu baš nešto omiljeni kod našeg velikomučenog maršala ćAce.

Pitate se kakvu je to novu taktiku i strategiju na broj tri osmislio velikomučeni maršal ćAca ovoga puta? Voleo bi on da to bude treći mandat za predsednika, ali nije mislio o tome na vreme, da menja Ustav pre desetak godina, ono kad je imao dve trećine svih poslanika u Skupštini. Onu drugu strategiju na broj tri, onu najslađu tehniku od pre stotinak godina, poznatiju pod skraćenim nazivom “Ein Volk, ein Reich, ein Führer”, je po malo koristio i do sada, ali više onako stidljivo, uz blagoslov mame Merker. Sada mu je to potpuno zabranjeno, mada šalje onog maleckog Mišu da podiže ruku i salutira. Mnogo to voli mali Miša, jer jedino tada, sa podignutom rukom prebaci metar i po. Ali da se vratimo sa malog Miše na velikog ćAcu, i njegovo korišćenje parola svog idola. Svi se dobro sećamo zadnjih izbora i parole koju je velikomučeni maršal ćAca tada koristio – “Für unsere Kinder”. Pošteno, to mu je možda bilo i najbliže što je prišao iskrenosti, jer je on tada bukvalno i mislio na njihovu decu. Problem je nastao kad su građani shvatili smisao te politike, koja u slobodnom prevodu sa nemačkog na srpski zvuči malo drugačije – “za njihovu decu SNS, za našu decu SMS”.

Zato je možda sada, za ove izbore 2026. i promenio celu priču uz parolu “naša porodica”. I to iz više razloga. Prvi je da je došlo vreme da „zbrine“ one njemu najbliže, da drugi je nastao zato što ga narod najčešće i pominje baš u tom kontekstu. Znate, ono kad se krene sve po spisku, pa se onda fokusiraju na užu i širu porodicu, uz korišćenje nekih drugih reči koje nisu baš za pominjanje. Ali porodica je porodica, i tu mu nedostaje onaj udarni deo, onaj koji će da mu obezbedi barem jedan glas više, kako bi sačuvao vlast. Jer velikomučeni maršal ćAca zna ono što i mi znamo i što zna da mi znamo. Sve dok je na vlasti, nije u zatvoru. I to je ta ključna motivacija, da za nekih pedesetak hiljada glasova u ovih deset gradova i opština, mora da se čak i on šeta od jedne do druge seoske šatre.

I tako je došao i do zadnjeg “svetog trojstva” svakog diktatora. Time ih plaše u toj srednjoj diktatorskoj, da će jednog dana da se digne narod, i da tu nema pomoći. Zato ne sme da se štedi na zadnjoj odbrani, koju čine Pendrek, Pare i Propaganda, ne neophodno tim redom. Pendreci su obezbeđeni, nema veze što normalni i pošteni neće u policiju, ima ko hoće. Zna se, kriminalci, da i oni osete šta znači vlast, ali sa one druge strane pendreka. A i pare nisu neki problem, samo da više ne „padaju“ pošiljke marihuane i kokaina. Doduše, zato oružje ide „kao alva“, jer brat Bibi ne pita šta košta, a i ako bude neki manjak, uvek je tu policija, da opljačka studente i uzme im par miliona donacija od građana.

I propaganda mu nešto štuca u poslednje vreme, Pink nešto izgleda menja boje, Happy mu nije više onako veseo, a i Informer je totalno dezinformisan. A i nikako da stavi pod svoje tu omraženu United Medija, što preko N1 i Nova S svakodnevno vakciniše istinom glasače, tako da izgleda da će i ovaj tronožac da mu se raspadne, kao i ona prošla stolica sa četiri noge. A onda će da mu ostanu samo dve opcije – domaći zatvor ili azil u inostranstvu. Da je bio pametniji, kao što nije, pa da već sada pijucka koktele na nekoj tropskoj plaži, ali izgleda da se velikomučenom maršalu ćAci vlast toliko osladila, i da po svemu sudeći, ipak neće uspeti da stigne do aerodroma na vreme.