Nije to bilo samo pitanje. Bio je to vapaj. Onaj koji pokazuje da više niko ne može da trpi podele. Ili možda može?
Precizne podele napravljene skalpelom aktuelne vlasti.
Da li se taj rez može zašiti? Da li će rana napravljena po srpskom društvom ikada zarasti? Mogu li se oni sa jedne strane uhvatiti za ruke sa onima sa druge strane reza i zaustaviti krv koja neprestano sad već otiče? To su pitanja. A imate li odgovor? Da, pitam sve vas.
Zašto ćutite i čega se plašite? Šta još treba da se dogodi da 20 “novinara” u Smederevu to jutro ne ćuti. Da ne spušta baš niko glavu. Po ko zna koji put udarao je po istom mestu, ali ovog puta najjače, a neko je stiskao mikrofon i pitao “dokle ćete i da udarate i da delite ljude”? Ko će te ljude zaštititi i pokazati da prvi put broj nije bitan? Šta treba da se dogodi?
Možda je u prošli petak i bilo tehničkih problema, ali gde je zapelo to jutro. Koje su vaše crvene linije? Da li ste stvarno samo došli da pročitate naručena pitanja sa telefona i obavestite građane da su sada sigurni jer eno tamo na gomili 13.000 pušaka, pištolja… Samo pola od toga ilegalno držano.
Pročitajte još:
Da bi narod razumeo, u vrhu smo sveta po oružju koje je u rukama civila i ima ga blizu 900.000, a predato je do tada 7.000 komada ilegalnog. Mislite li da su se roditelji umirili? Pljušte dojave o podmetnutim bombama po školama dan kasnije. Nema ni tog pitanja.
Ruga se predsednica Vlade Srbije svima, podsmeva se svima. Ni to nije pitanje.
Mirno slušate kako one do vas nazivaju ruljom, hijenama, lešinarima, mrziteljima. Oguglali smo. A šta bi se dogodilo kada biste pitali, jel neumesna npr. ta fotka? Ili rekli “neću više ovo da pitam”.
A i vi “nepažljivi”, kako bi bilo da bar jednom pazite? Pa da dobijenu energiju kanališete, a ne da je po ko zna koji put ukanališete. A uvek je stigla iz muke. Vi isto zaslužujete pitanja, ko vam je “podmetnuo” fotku, jel toliko bitno koliko je ljudi bilo, čiji je dron šta usnimio, ko ga je kad digao i šta tačno merite?Svesni ste da ste time na rez samo prolili so?
Nema više ko da da krv za ovo ispijeno društvo. Sve transfuzije neće biti dovoljne ako se ljudi ne uhvate za ruke i krenu tamo gde žele, a ne tamo gde ih guraju. Udario je drug na druga, sin na oca, muškarac na ženu. Svaki dan.
Pročitajte još:
U nedelju saznajemo da je u koloni protiv nasilja bio i nečiji deda. On tamo nije došao sigurno zbog politike. Vlast je poručila “deda mnogo gleda N1”, može li gore? Hoće li neko da pita? Neće, znamo se.
Dozvolili ste da ga ružičaste vrane cepaju iako dobro znamo da njega više ništa ne boli. Njemu je stalo sve, i bitno je da neko stane pored da ne bude sam, ne da se utrkujete ko će ga prestići. Znate li uopšte kuda jurite bez sistema, dostojanstva, morala, empatije?
Otklonite tehničke probleme, jer ko će ako ne vi? Nemojte samo za 20 godina u dokumentarcima prepričavati kako je bilo, ako sad ćutite i čekate da jedan deka kojem je upucana unuka u školi koračanjem nešto promeni. Pretvorili ste sve u mrak i evo recite nam bar kako izgleda odraz u ogledalu?
Zašto smo dopustili da nas preseku, to je pitanje na koje ćemo morati svi da odgovaramo. A šta ćete deci tada reći?
I vi prijatelji, nemojte mi više slati anonimne poruke da vas neko tera na bilo šta. Nema smisla ako se bojite. Jer dete je stalo ispred metka da bi zaštitilo drugo dete, a koga se mi to plašimo?
Komentari (31)
Vidi sve komentare