Podmazivanje šrafova na trulim stepenicama

Lični stav 18. feb 202407:14 3 komentara
N1

„Sad ste se setili ekologije“, izgovoreno je više puta sa vrha piramide nastale na temeljima utamničenih, raseljenih, postradalih ljudi koji su dobro mislili ne samo drugim ljudima nego i prostoru koji ih okružuje, u kome su živeli, stvarali i radili i još uvek pokušavaju sve pomenuto

(Dejan Radulović je autor dokumentarne TV reportaže „Slike života“ koja se emituje nedeljom u 15:15 na N1)

Tako se taj eho prenosio stepenicama niže do lokalnih sredina gde su instalirani slični megafoni kojima je dato da „šibom“ uteruju strah među preostalim narodom, koji je prethodno doveden na rub elementarne egzistencije.

Tad su im servirane multinacionalne kompanije kao trešnja na šlag, ispod čega se nalazila dobro uništena priroda i ekonomija.

Ne sumnjam da su te tzv. stručnjake koji su vodili velike kompanije protažirali upravo oni kojima je ovo što je došlo dobrodošlo.

Probaću da parafraziram mudre poznavaoce prilika: „Ovaj ekološki atak pojedinih kompanija biće u jednom trenutku izgovor novopečenim bogatašima, čitaj tajkunima, za ogromne ekološke jade koji su već postojali u vremenu naopake industrijalizacije koja se pretvorila u naopaku privatizaciju“.

Elem, zbog kiselog grožđa, može i gvožđa, sada trnu zubi novim generacijama prepuštenim starim gospodarima sa novim odelima i modernijim automobilima. Recimo ovim na struju kojima nedostaje „nečist“ element, litijum.

Ili fabrika guma na banatskim oranicama koja se gradi dugo poput vavilonske kule sa „robovskom“ radnom snagom ko zna odakle.

O čuvenoj železari tamo gde se nekad točila „smederevka“ niko ništa da kaže. Gledao sam reportažu nekih zabrinutih momaka koji eto, slučajno, nisu mogli da nađu sagovornika i pitaju kako ide… Da, mislim na proizvodnju zdravog voća i povrća tog poznatog voćarskog kraja, sa osunčanih bregova iznad Dunava u koji se sliva sve što pošalju „dobro“ uređene kanalizacije prestonice koja se bori za prvo mesto na rang listi najzagađenijih gradova na svetu, Evropi, ko će ga više znati.

Nedavno sretnem čestite ljude iz „Eldorada“ sa Istoka, grada Bora, koji sa bregova, pod bregovima i na bregovima šalje dimne signale u vidu teških metala u vazduhu. Od arsena pa do raznih čuda različitih boja i mirisa iz Mendeljejevog sistema.

Svašta pomislih, ljudi se setili ekologije. Neverovatno otkud kad sve miriše na zdravu prirodu i još zdraviju poljoprivredu. Još im se prigovara da nisu dobri što zbore o ekološkim problemima.

Malo je to što se zacarilo decenijama unazad da se polako i sigurno zemlja seljaka na brdovitom Balkanu pretvori u zemlju bezemljaša, nego da se pride doda sve ono što drugi neće.

O borbi za Jadar i sve što otud ide niže ka Suvoborskoj gredi, pa i tamo ka Moravi, raspravlja se na nivou globalne ekologije. Eto, na tribini u Loznici bila je predstavnica ekologa iz Ekvadora. „Neće da može, da se olako satiru i narodi i prirodna bogatstva“, ( skratiću i prepričati da svako može da razume) čulo se sa tribine. Na stranu što su ljudi od struke i nauke objašnjavali šta se događa, tribina je građanstvu očigledno bila manje važna od svega drugog. Jer, dok ne dođe u moje dvorište, dobro je. Komšija nek se snalazi kako zna, bitno je da je kod mene sve kako valja. I tako svuda i tako svukud.

Pitao sam mnoge ljude, hrabre domaćine, borce za planine, reke, varoši – šta se događa sa zagađenjem, recimo Morave, pravljenjem betonskih karakondžula po raznoraznim vidikovcima, planinama, pa i gradovima. Shvatio sam da je to jednostavno pitanje zapravo više nego teško.

„Na kraju priroda odgovori, ona je znala da zatrpa i piramide u svoje vreme“, bio je jedan od odgovora koji sam čuo na više mesta diljem Srbije, one koja se napada mašinama, turbinama i svakojakim čudima. Tamo gde nema milosti za potok, reku, drvo, kamen, vazduh. A što je najstrašnije, ni za čoveka.

Njemu se spremaju pilićarnici (čitaj zgradurine) koji se besomučno grade na sve strane. I tamo gde ima i tamo gde nema dovoljno ljudi da se svi smeste.

I to se promoviše punom parom. Onaj nesrećni Šojić se umnožio na sve strane, gde god može da se omanda neka para. Sve drugo je ekologija koje se neko setio da zezne stvar u projektu napretka i industrijalizacije.

E pa, gospodo, nije baš tako. Šalu na stranu. Bilo je ozbiljnih upozorenja, hrabrih ali stradalnih ljudi koji su upozoravali na ekološke prilike i neprilike koje su se taložile odavno. Onomad dok su se tzv. političari spremali da postanu politikanti. Onda kada su uništavali živote svakom ko je imao smelosti da kaže da vazduh miriše a reke menjaju boju kao kaleidoskop.

Onda kada se pucalo u živote mislećih ljudi iz svih raspoloživih oružja. Šta je to novo na svakom stepeniku pomenute piramide sa početka priče? Možda samo to da su oni stepenici niže rđaviji, a šrafovi uprkos čestom podmazivanju počeli da menjaju dimenzije.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare