Politički bankrot stečajnog upravnika Ćacilenda

Bez obzira na stalno unapređenja sistema krađe, kako je išlo vreme, i raslo nezadovoljstvo, brojke se osipaju. Jer su se izgleda čak i mrtvi umorili od stalnog glasanja, tako da je od pre neku godinu morao da počne da uvozi birače. Pa kad mogu da se uvoze radnici, šta fali uvozu glasača. Princip je isti. Postoji potreba za tim, jer napredno tržište zahteva sve više novih glasača, oni dođu, završe posao, budu za to plaćeni, i to je to. Čist račun, duga ljubav. Mada, ruku na srce, nit je taj račun nešto čist, nit je to što se radi neka ljubav. Jer je i izborna prostitucija ipak prostitucija. Koliko god je opravdavali. Ili nazivali drugim imenom.

I onda dođoše ti studenti. Porušili su sneška naprednjacima, ako znate na šta mislim, vratili dobar deo normalnosti u ovu ludnicu, i doveli do toga da je čak i Neandrej postao vrlo neomiljen, nevoljen, nenadležan, i očigledno nenormalan, tako da su i rent-a-glasači postali deficitarna roba. Što bi rekao sam Neandrej, spao je na nekih 17 hiljada lojalista, što se i moglo videti po broju učesnika njegovih miting parastosa u zadnjih pet-šest meseci. Još malo, pa će ga podržavati u zbiru više televizija, nego što može naći sledbenika. Vidi se to. Mnogo se vidi. Ona njegova šatorska kraljevina Ćacilend potpuno opusti tokom bilo kakvog okupljanja naprednjaka, bilo da je to skup u Mitrovici, Nišu, Jagodini, a pogotovo se to videlo tokom ovog izbornog vikenda. U tom malenom Zaječaru, i još daleko manjem Kosjeriću. Morao je Neandrej da po prvi put otkaže standardni događaj proslave Dana policije, koja je tada bila u skoro svim gradovima, i naravno centralni događaj na Ušću. Ono što je mogao da skupi u nedelju, jedva je popunilo salu u Palati Srbija.

Jer je policija imala važnija posla. Morali su da obezbede uspešno izvršenje još jedne izborne krađe po principu Blitzkrieg-a na lokalnim izborima u Zaječaru i Kosjeriću. Po svemu sudeći, nije ih bilo dovoljno, tako da su morali da pod hitno obuku u uniforme sve huligane i ostala lica, uobičajeno definisana kao „odranije poznati organima gonjenja“, kako bi se koliko-toliko suprostavili opštenarodnom ustanku. A ustali su svi. U odbranu Srbije od  naprednjačkog Blitzkrieg-a su se udružili baš svi: i indeks i motika, i bajkeri i biciklisti, i staro i mlado, i političari i apolitični, rešeni da stave „tačku na pljačku“. Tako da je bilo premalo policije i „policije“. Jedva dovoljno da svi naprednjački batinaši i huligani sačuvaju živu glavu od besnog naroda.

I to sve nakon ekspresnog asfaltiranja kilometara i kilometara lokalnih puteva, podeljene brojne bele tehnike svim crnim obrazima, plaćanja glasačima iznosa koji su do skoro bili nezamislivi, i ko zna još čega što je prošlo „ispod žita“. Da ne pričam o tome da su Neandrej, pa i skoro svi ministri posetili, i Zaječar i Kosjerić. Doduše nisu smeli baš da dođu u Zaječar i Kosjerić. Obilazili su okolna sela, sedeli pod šatorima (ipak je to Ćacilend), i obećavali sve šta dobri glasači požele. I opet nije bilo dovoljno. Od ubedljive vladavine pre samo par godina, sa preko 70% podrške, došli su na par desetina (ukradenih) glasova prednosti, gde ih od potpune propasti čuvaju poslušni predsednici izbornih komisija, koji na svaki mogući način pokušavaju da spreče kontrolu izbornog materijala, sve u nameri da se probiju rokovi za žalbe i primedbe. Ali opet nije dovoljno. Raste gnev naroda, pada rejting vlasti. Nema te policije, niti tih Ćacija koji će moći da zaustave ovu opštenarodnu pobunu. A Neandrej po prvi put ne sme da raspiše izbore. Kukavica? Ili više nema ni para za kupovinu ljubavi i podrške?

Ostaje mu samo da 'rani Ćacije i šalje u policiju, jer Srbija se umirit' ne može. A gde i da ih nađe? Čime da ih plati? Vidimo svi da je Ćacilend bankrotirao, i da Ćaciji otvoreno pričaju da nisu plaćeni za glasove i ljubav koju su prodali Neandreju ovog vikenda u Kosjeriću i Zaječaru. Ali nema sekiracije. Dobiće Neandrej puno „ljubavi“ i to za džabe, u zatvoru. Mislim da će biti baš popularan tamo, možda po prvi put u životu bez plaćanja.