Prodigy 1995: Kako je koncert u "Pioniru" vratio Beograd u svet

U pitanju je koncert koji svi pamte i koji je postao jedan od kamena međaša kada je u pitanju elektronska muzika u Srbiji.

Tih godina, uprkos sankcijama, bilo je "ozbiljnih" žurki. Par meseci pre Prodidžija nastupio je legendarni disk-džokej Loran Garnije, a pomama koja je nastupila u gradu nije viđena dugo, ni pre, ni posle.

Sećam se neverice i uzbuđenja kada sam shvatio da oni zaista dolaze. Karta je koštala 40 dinara iliti 12 maraka. Nije bila skupa, mada nekima jeste. Nabavio sam novac bez problema, nabavio bih i mnogo više.

Žestoko aktuelni Prodiži posle izdatog drugog albuma “Music for jilted generation”, koji dolazi usred žestokih sankcija, bio je znak da ipak nismo skroz isključeni iz sveta, da nas ne gledaju samo kao egzotične krvoloke sa Balkana, već i kao normlane ljude poput drugih.

Bio je to dokaz da smo uprkos svemu oko nas – ostali koliko toliko normalni, da nismo nestali. Bio je to, ili su mnogi tako verovali, znak nekih budućih, boljih dana.

Sasvim sigurno bio je dan za pamćenje, mesto prepoznavanja generacije.

Oslobođenu energiju, ekstazu i euforiju u krcatoj hali "Aleksandar Nikolić" - ili "Pioniru" je i dan-danas nemoguće dostići. Može se opisati kao neprekidna euforija posle postignutog važnog gola u fudbalu.

Ljubav i strast koja je tada razmenjena, rezultovala je desetinama nastupa Prodižija u Srbiji. Poslednji je bio na poslednjem Egzitu.

Tog 8. decembra Pionir je bio krcat kao nikada, a bio sam u njemu više od 100 puta. Iako je u osnovi tehno, bio je to pankerski koncert. Osim muzički, radilo se i o kršenju sankcija UN.

Koncert je počeo sa pesmom "Poison" koja je bila signal za jednu baklju, koji je ispod jugoslovenske zastave sa crvenom zvezdom zapalio Ivica iz Mirijeva, a zatim i upaljena i druga na suprotnoj tribini. Bengalke su zatim postale sastavni deo svakog koncerta u Srbiji.

Kresnula je tada iskra obostrane ljubavi, dokazana toliko puta u Beogradu ili Novom Sadu, gde još drže rekord po posećenosti nekom od EXIT koncerata. U Pioniru se prvi put u istoriji, nekih godinu dana pre ostatka sveta, čula pesma "Breathe", koja je dan danas jedna od najpoznatijih.

Osim navedenog, za mene je bio i neka vrsta nadoknade za legendarni nastup pomenutog Garnijea, koji sam par meseci ranije morao da propustim zbog produžetka vojnog roka izazvanog vojnom akcijom "Oluja". Sa ove distance i pored ogromnog poštovanja za Garnijea i više odgledanih nastupa nego što je to slučaj sa Prodidžijem, mislim da sam te 1995. godine ipak imao sreće.

Koncert je za sva vremena zapamtio i određeni broj policajaca koji su tog dana zatečeni nespremni. Većina njih nikada nije bila na rejvu ili sličnoj žurci, a hiljade mladih u transu, preglasna muzika i objektivno tehnički - ne baš najbolji zvuk, sigurno su namučili policajce.

Paradoksalno, ovaj koncert je imao i svoju političku težinu. Bio je to period kada je Srbija uvela sankcije Republici Srpskoj, uz nameru da promeni imidž i približi se Zapadu. Iako je nastup dogovoren nekoliko meseci ranije, koncert se desio 17 dana posle Dejtonskog sporazuma. Savršena prilika da se Beograd i Srbija prikažu kao deo sveta. Važnu ulogu su imali mladi - deca onih koju su upravljali Beogradom i koji su voleli Prodidži. Ipak, ničega ne bi bilo bez rok kritičara i selektora Exita Dragana Ambrozića i pokojnog Zlatka Jošića koji su sve i organizovali.

Hvala im svima, na svemu, posebno (pokojnom) pevaču Kitu Flintu i ekipi što su postali deo naših života. Zauvek.