Računica iza jednog zločina u Srbiji

Lični stav 25. nov 202412:20 5 komentara
N1

Radnja ove priče, matematički opisana kao 16 miliona evra - 3 miliona evra = 15 života, počinje najverovatnije pre nekoliko godina, negde u Beogradu, uz skupo vino i obogaćene kumove.

(Piše: Danijel Dašić, građevinski inženjer)

Jedan kum, onaj vrhovni, koga po nekad zovu Oskarom, i koji po običaju, dok pije vino pogrešno drži čašu, je sakupio kumove i ostalu naprednu rodbinu na sastanak, gde, što bi se reklo u nekom drugom filmu „Kum“, ima „ponudu koja ne može da se odbije“. Elem, „glavno jelo“ na koruptivnoj trpezi je rekonstrukcija tamo neke železničke stanice u Novom Sadu, „kalorijske vrednosti“ negde oko 3 miliona evra. Namrštiše se kumovi i ostala napredna rodbina na tu „posnu“ trpezu, najverovatnije u stilu „kakvih 3 miliona, malo je kume, malo“, jer tu nema ni za par Meklarena, a kamo li za ostalo: satove, torbice i nakit koji su „must have“ da bi se kumovi razlikovali od „sirotinje raje“. I krenuše naravno da projekat gradnje prepravljaju u projekat ugradnje. Dođe tako cena do prihvatljivih 16-tak miliona evra, gde se svi složiše da je to prava mera, da ima i za kumove, možda ne za svih sedamdeset, ali da mora da ima i za glavnog kuma, taman da malo obnovi „fundus“.

A fundus je sve i svja – božja (čitaj šefova) zapovest koja se ne komentariše i ne osporava. Zanimljivo je kako naš kum sommelier ume tom jednom rečju da odgovori na baš sva nezgodna pitanja. Nije to samo garderoba gde svaki odevni (i obuvni) predmet košta kao više prosečnih plata u Srbiji. Fundus je i kad sa platom od hiljadu evra pronađe ekstra dve do tri hiljade svakog meseca i plati privatnu srednju školu svom sinčiću i ćerkici. Fundus se nalazi svugde, od rekonstrukcija objekata, preko cene kvadrata stana, koštanja auto-puteva, pa do javnih nabavki, za koje neke nevaljale čike iz tamo nekog Fiskalnog saveta kažu da kumovi „ispumpaju“ iz budžeta oko 3 milijarde evra svake godine. A gde ih „sklone“? Sve te novce? E pa, dok se hipnotisani glasači putem našeg „ružičasto srećnog prava da znamo sve“ bave samo sa onih Đilasovih „619 miliona“, kum sommelier i drugari ugradnju „sakrivaju“ vama ispred nosa. Pogledajte oko sebe, neće novac za kupovinu firmi po Srbiji, za stanove, vile na Dedinju, glisere, avione, džipove, sportske automobile, i naravno za Meklaren od pola miliona evra, da vam padnu sa neba. Sve to ide po zasluzi i po „slovu ljubve“ javno ispoljenu prema kumu šefu. A ako niste kum, ili barem kumov kum, drugo ili treće koleno, jedino što može da vam padne u krilo (ili na glavu, ne daj bože) je neka konstrukcija, recimo kao skoro rekonstruisana nadstrešnica. Ispada da je kumov fundus postao otrovni fungus na telu Srbije.

I tu dolazimo do tačne računice jednog zločina. Lepo su vredni novinari u zadnjih desetak dana pronašli i sračunali, da je zbog nekih 13 miliona evra gramzivosti i pohlepe ubijeno 15 ljudi, žena i dece. Jer su izgleda kumovi morali da „štede“ i na onih 3 miliona evra koliko je stvarno koštala rekonstrukcija. Pa su najverovatnije „kupili“ jeftine inženjere, nestručne projektante, i neodgovorne nadzorne organe. Tako je i došlo da je pala nadstrešnica i iscepala mušemu zvanu Budućnost Srbije AV, pa je iz nje provirila „Stvarnost Srbije“, u vidu gramzivih radikalskih kandži kojima grabe i trpaju u svoje džepove sve što im se svidi.

Pročitajte još:

Čak se i kum sommelier ovog puta malo „zagrcnuo“ i propustio da kaže ono njegovo „pa šta“, i „ne dam“. Petnaest minuta gromoglasne tišine koja svakog petka odzvanja širom Srbije, dovela je do nepojmljivog: da ostavke više nisu dovoljne. Po prvi put u novijoj istoriji Srbije (kako kum sommelier često voli da kaže), ministri se privode i hapse. Ali izgleda da i to nije dovoljno, jer jeka nesnosne tišine odjekuje i Andrićevim vencem, toliko da ni brojne flaše vina ne mogu da obezbede miran san i laku noć.

Jer se sve više nakon računice jednog zločina pojavljuje i računica odgovornosti i kazne. 1 + 2 + 3 = PRAVDA! Jedan predsednik, dva premijera i tri ministra građevine. Što bi rekao Sićve: svi u TVORZA. Ili ono što bi rekao Goran Ješić, ali to i ne moram da ponovim, svi to znamo i poručujemo im svakodnevno.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare