„Rađaj, ne odgađaj“ – u septembru

Izvor: N1

Porodiljsko odsustvo - dugo kao godine, a opet prođe za čas. I dok lagano teče moja "nega (drugog) deteta", kako se to u zakonima zove, pravo je vreme da se razmišlja šta sa malim bićem koje će imati 11 meseci kada se mama vrati na posao. Na prvi umišljaj - može da se bira. Državni ili privatni vrtić, bebisiterka, babe i dede… I šta kada izaberete? Pa ništa, ne može to što želite. Kako? Veoma lako. O tome u narednim redovima, u stavu koji ne može biti "ličniji".

Ali, da počnemo od početka. Kada saznate da ste u drugom stanju, jedna od najdražih informacija (osim da je s bebom i trudnoćom sve u redu, podrazumeva se) jeste termin, odnosno okvirni datum kada će beba doći na svet. I tu često budući roditelji odmah računaju – koji horoskopski znak „vlada“ u danima termina, koji ako porani, a šta će biti ako ipak sačeka 41. nedelju? To može biti simpatično, i mi smo se u šali izjašnjavali da li želimo da bude riba ili ovan. I bi ovan.

Dakle, naš Pavle je rođen krajem marta. Sada prestaje priča o horoskopu i na red dolazi zaista važno – njegov datum rođenja kaže da ne može da krene u državni vrtić čim napuni godinu dana (i primi MMR vakcinu, naravno), a deca rođena u septembru, oktobru, novembru i decembru iste (prošle) godine mogu. Tih nekoliko meseci pravi razliku, verovali ili ne.

Iz iste rubrike:

To vam niko iz predškolskih ustanova na teritoriji grada Beograda neće baš tako reći, ali činjenično stanje je da mesta u vrtićima u ovom periodu nema, mada je konkurs otvoren tokom cele godine. Zvanično, mi možemo da konkurišemo preko portala „E-uprava“ ali neće biti pozitivnog odgovora – eventualno ćemo biti obavešteni da smo „uzeti u razmatranje“, možda ćemo dobiti odbijenicu s kojom možemo u privatni vrtić uz subvenciju grada. I tako je u gradskim opštinama koje od prošlog do aktuelnog popisa iz prošle godine beleže najveći porast broja stanovnika, ne samo u Beogradu, već i u celoj Srbiji.

Mesto u državnom vrtiću koje želimo (isti pohađa starije dete i nalazi se u našoj ulici) nećemo dobiti pre 1. septembra, kada je početak nove “vrtićke” godine. I to ako budemo imali sreće. Jednostavno – tada predškolci kreću u prvi razred, oslobađaju se prostorije, vaspitačice i tek tada je moguće započeti prilagođavanje deteta na novu sredinu, na kolektiv. Ovo mi, kao novinarki, niko neće potvrditi imenom i prezimenom ali mi je, kao majci, rečeno nekoliko puta.

Pavle će tada imati skoro godinu i po dana. A šta ćemo sa šest meseci, od marta do septembra? Onako iskreno, kako to kaže naša ćerka koja ima tri godine kada je pitaš nešto što ne zna – „nemam pojma“.

Zbog svega navedenog, u prvi mah me je obradovao naslov izveden iz izjave ministarke Darije Kisić da će porodiljsko odsustvo biti produženo. Naročito deo kada kaže da će za drugo dete umesto 15 trajati 18 meseci. Priznajem, tu sam zastala i pomislila kako je moguće da ne znam da imam pravo na 15 meseci odsustva, to bi mi u ovoj situaciji čekanja septembra zaista značilo.

Zato što nemam! Odsustvo posle rođenja drugog deteta traje isto 12 meseci, kao i posle prvog, a ne 15, kako kaže ministarka. Prilično sam sigurna da je njena greška nenamerna, ali je svakako neprimereno da tako nešto sa pozicije ministarke zadužene za brigu o porodici i demografiju ne zna. A ne znaju ni njeni saradnici i svi ostali koji ne reaguju i ne ispravljaju tu informaciju, koja se samo prepisuje i prenosi nedeljama dalje.

Nemam 15 meseci, nemam državni vrtić, imam posao koji me čeka i kojem se, uprkos svemu navedenom, neizmerno radujem. Imam i državu koja već godinama govori o populacionoj politici ali bez rešavanja ovih, nekome naizgled malih, ali životnih problema.

I za kraj da se vratimo na onaj navodni izbor s početka – nema šta da se bira, snalazite se kako znate i umete!