Siroti radikal koji popravlja kišobrane po Sarajevu

E sad, bio jednom jedan siroti nevoljeni radikal ćAca, koji se izgleda bavio nekakvim patriotskim „biznisom“ '90-tih godina prošlog veka, po brdima i planinama iznad Sarajeva, i pominje kako je nosio neke kišobrane. Barem tako on kaže. Sa jedne strane, radikali i noževi idu uvek zajedno, sem u slučaju onog njihovog ćosavog i buckastog hrvata Vjekoslava, osuđivanog ratnog zločinca, koji je ipak više voleo zarđale kašike.

Kažu ljudi kako je najbolji pokazatelj da ti je karijera stigla do kraja, to što se vraćaš na sam početak svog rada. U slučaju našeg ćAce, to je više nego očigledno. Vratio se na radikalska podešavanja. Sada su počele da ga proganjaju i neke „mušterije“ iz prošlosti, i to baš one koju bi najradije da zaboravi, al’ mu se izgleda nešto ne da. Što jeste, jeste, obično vrlo pričljivi ćAca voli da priča o svemu, još od najranijeg detinjstva, padanja na glavu i mazanja paštete na hleb, samo nešto taj period iz Sarajeva stalno preskače i zaboravlja. Dobro de, preskače on još poneki govor iz Srpske krajine, pa onda i neke izjave u Narodnoj skupštini, najkraće rečeno, izbegava knjigu, „sto lažljivih priča od jednog ćAce“.

I taman je lepo zatrpao sve to ružno iz radikalne prošlosti, sve uz pomoć drugara iz EU, samo da održi ono njegovo „mir, stabilnost, Vučić“, kad, vidi vraga, vratilo se sve u lice, i to „brže, jače, bolje“, tako da mu je novi slogan „nemir, labilnost, ćAca“ najbolji opis života u poslednjih skoro godinu dana. Što je najgore, i ovo je sve uz pomoć „drugara“ iz EU, ili baćuške, koji su negde „iskopali“ svašta nešto što se dešavalo na tom Jevrejskom groblju, uz ćAcinu pomoć. I tako je postao baš nešto popularan. Doduše, ne baš onako kao je on želeo, kao pisac bestselera „Kako sam pobedio obojenu revoluciju“, već više kroz naslovnice najuticajnijih medija širom Evrope i sveta. I to je problem. Jer ne može Telekom da kupi baš sve medije na svetu, a i nešto presušila česma onog Beograda na vodi, tako da će izgleda da ostane na suvom vrlo brzo. Ne pomaže ni EXPO, a ni priča o Nacionalnom stadionu, jer realno, ko će još da ćAci da tolike pare, kad je dužan i bogu i ljudima. Kome više, to ne znamo.

I taman je pomislio da se dodvori onom narandžastom deki u Americi, time što će da mu pokloni ceo centar grada, samo da ga podrži, barem kao onog međeda iz Laktaša, kad i to je sada problem. Nećka se nešto narandžasti deka, vidi da je to neka kradena roba, pa ne bi da dodaje probleme na svoj i onako turbulentan život. A da je ćAca bio i više nego velikodušan, pokazuje da je hteo da pored zgrade Generalštaba, Kasarne Sedmog puka i zgrade Staroog Generalštaba, skine zaštitu sa još čak 15 objekata iz centra Beograda, od Vaznesenjske crkve, Amama kneza Miloša, Jugoslovensko dramskog pozorišta, Studentskog kulturnog centra, pa čak i sa zgrade Vlade Srbije. Mislim, ovo za zgradu Vlade Srbije je jedino logično. Ne radi, i ne služi ničemu. I onako se zna ko vlada Srbijom, i da to nije Vlada.

Sada se čAca lupa po glavi zašto je uopšte izmišljao priču o snajperistima koje ne mogu da nađu u Beogradu, jer su eto mediji odmah našli jednog, i to baš na Andrićevom vencu. I ne samo to, nego je krenuo i sudski postupak u Italiji, gde izgleda imaju dovoljno dokaza da se (konačno) i krene sa istragom cele te priče o bogatim i zlim ljudima koji su plaćali velike novce da snajperom ubijaju ljude zatočene u porušenom Sarajevu. E sad, kad saberemo da je ćAca bio tamo u to vreme, da uopšte nije gadljiv na pare, a da obožava i bogate i zle ljude, možda i ima tu neke vatre ispod svog tog dima. Pri tome, ćAca je napravio još jednu veliku grešku, kad se ispostavilo da na jednom video snimku nosi pušku, odmah je rekao da to nije puška, već kišobran. Pa gde se ćAco uhvati baš za kišobran? Svi znamo koliko ne voliš kišobrane, i koliko kišobrani ne vole tebe, da čak ne umeš ni da ih otvoriš kad treba. I šta ćeš sad? Jer ovo sve što se valja iza brda, dolazi brzo i neumitno. Tik-TOK, tik-TOK.