uprKOS, prKOS i KOS

Uprkos batinašima, medijskoj blokadi, probušenim gumama - a, bogami, i ponekoj glavi - uprkos lažnim biračima starijim od sto godina, veš-mašinama i drugim „poklonima“ za glas, Vučićeva mašinerija je, bez obzira na „pobedu“, izgubila. On to zna. Može da manipuliše brojkama koje mu još uvek “život znače” (makar medijski), ali u devet od deset opština Aleksandar Vučić je gubitnik. Izgubio je podršku. Izgubio je biračko telo.

Za njega možete reći mnogo toga - ali da ne zna da računa kada su izbori u pitanju, teško.

Ovo nije previd. Svakako ne privid. Ovo je dijagnoza.

Nekada je, pored toga što je bio najbolji šahista, trener i student prava, bio i glavni režiser režimskih predstava. U tim predstavama je novcem građana Srbije, umesto puteva, mostova i pruga, gradio privid. Scenografiju koja se raspadala čim se kamere ugase.
A, naravno, koštala uvek više od stvarnih puteva i zgrada. Ali to nije problem. Scenografija se gradi brže. Otvara se uz kamere. I po potrebi - gradi ponovo.

Perpetuum mobile.

Za predstavu su, osim scenografije, potrebni i statisti. Plaćeni, dovezeni, nahranjeni - da izgledaju kao narod. Ali statisti ne umeju da glume. Zato su statisti. Izmučena lica, prazni pogledi i tiho pitanje u očima: „Kad će kraj, pa da nas isplate?“

To nije podrška. To je kulisa. Koja služi još samo za podstrekavanje onih ortodoksnih vernika, po principu “Ništa se nije promenilo, još uvek smo najjači”, ali možda služi i Vučiću. Ako ništa drugo da se seti kako je nekada izgledala podrška. Svakako ne u kvalitetu, energiji i motivisanosti. Nekome je i privid kvantiteta potreban. Da zavara sebe.

Ipak, ni zastave, ni skandiranje ne mogu da prevare čak ni prosečnog gledaoca - a kamoli Vučića. Zna on vrlo dobro kako bi izgledala Arena bez autobusa, bez dnevnica, bez ucena. I zna - da je to - to. Shvatio je tačnost poslovice: “Nesta para, nesta prijatelja.”

A koliko je para nestalo iz državnog budžeta, u ovom trenutku ne možemo ni u najcrnjim snovima da pretpostavimo. Za prijatelje se će se, nadam se, pobrinuti neki stručni i pošteni policajci i tužioci.

Glumačka postava se svela na jedno slovo. Zapravo dva: AV. Sve je palo na njegova pleća.
Glumac za sve uloge: mirotvorac, državnik, žrtva, borac, spasilac, spreman za dijalog, ali kada zatreba, I razbesneli spin-majstor. Spin-majstor koji zloupotrebljava smrt devojke da bi razorio autonomiju Univerzitea. Ovog puta, međutim, spin nije bio čigra. Bio je bumerang. I vratio se.

Sve se vratilo - osim podrške, rejtinga i samopouzdanja. To je već nepovratno izgubljeno. I to se vidi.

Prkos je čudna biljka. Čudna, uporna I žilava. Ne traži mnogo - ali ne odustaje. Sada traži samo jedno. Znamo to mi. Zna I on. Zna, ali mu ni istraživanja, a još manje izbori, više ne idu u prilog. Zato svaki novi dan na vlasti za njega i njegovu okolinu znači samo jedno: još jedan dan slobode. Slobode da rade ono što rade - i da ne budu tamo gde ne žele da budu. Ali, moraće. I ne - u ovom slučaju ne važi: „Što se mora nije teško.“ Jer će biti i teško I dugo.

A onda, krajem marta - Kos. Marta Kos. Ne samo ime. Simbol. Međunarodne zajednice koja više ne govori: „Dragi Aleksandre…“

Nema više jednog sagovornika.
Nema više zatvorenih dogovora.

Stigle su osude.
Za nasilje.
Za krađu volje birača.
Za manipulaciju.
Za lažne spiskove, lažne birače, lažne posmatrače.

Stvarnost 2.0 više ne prolazi.

Pogotovo ne kada predugo i previše puta lažeš one sa kojima radiš, a umnogome od njih zavisiš. Vreme gledanja kroz prste je prošlo.

Više nije samo Moskva ta koja „suzama ne veruje“.

Srbija nije pusto ostrvo.
Okružena je Evropskom unijom.
Okružena evropskim demokratskim standardima.
Okružena pravilima koja važe - za sve osim za ovu vlast.

A i logično je. Čemu demokratija, ako te odvaja od apsolutne vlasti? Apsolutno ničemu.

I, da zaključim:

Uprkos svemu - izbornom inženjeringu, pritiscima i medijskoj mašineriji -
Vučić je jedini gubitnik ovih izbora.

Prkos je pustio korenje. Ne samo ispred Rektorata u Beogradu. Cela Srbija je Rektorat.

A Marta Kos? Ona je tu. I drži ključeve od blagajne. Ne veruje ni suzama. Ni rečima. Predugo su je lagali.