Pisalo se u medijima o slučaju nedavnog krvoločnog zlostavljanja psa u Bosni i Hercegovini, gde je izvesni Aleksandar Matić iz Lukavice tri puta pucao na psa, vezao ga za traktor i živog zakopao, samo jer je hteo da iz njegovog čančeta popije vodu. Ne dovoljno, jer možda bi trebalo svaki dan ponešto da se napiše kako bi ljudi shvatili koliko je veliki jaz između svih sličnih zločina i eventualnih kazni za njihove počinioce, koji su najčešće spremni da svoje zločine ponove, da li samo prema životinjama - ostaje veliko pitanje. Ljudi u Sarajevu su se probudili, i izvojevali protest zakazan za 28. septembar.

Najnoviji primer kompletnog odsustva ljudskosti koje u poslednje vreme plaćaju nedužne životinje je Aleksandar Matić iz Lukavice kod Sarajeva, koji je kako je prvobitno prenelo udružene Panter, koristeći vatreno oružje sina lovca, prvo upucao nedužnu životinju sa namerom da joj oduzme život, a potom je zavezao za zaprežno vozilo, traktor, i vozio se po selu, planirajući da ga zakopa živog.

Zahvaljujući devojci Dragani Gajić ovaj događaj je snimljen, pa je Aleksandar Matić brzom reakcijom MUP-a Republike Srpske priveden i zadržan, a nadležne službe su izašle na teren i istražuju ceo slučaj.

Ovaj uznemirujući snimak koji je uzrokovan željom psa, koji se otrgao sa lanca, da se napije vode u Aleksandrovom dvorištu, potpuno je ujedinio u tuzi i neverici kako ljubitelje pasa, tako i svakog čoveka sa makar mrvom empatije.

Ljiljana Blagojević iz udruženja „Udomi psa“, koja udomljava i spasava živote pasa čitavih trideset godina i čiji je profil na mreži Eks „Krcko i šapice“ prava oaza humanosti, čovečnosti i dobrote, napisala je na toj mreži da je „mnogo toga videla zbrinjavajući pse“, ali da je pakao kroz koji psi prolaze unazad par godina sve gori i gori, očigledno implicirajući da oko nas žive monstrumi.

Pas je uprkos zadobijenim mecima, dehidriranosti i vučenju po blatu i putu čudesno još uvek bio živ, i uprkos naporima divnih ljudi koji su fizički pomogli, i onih koji su kasnije alarmirali javnost, nije uspeo da preživi. Đana Gilbanović iz udruženja za zaštitu životinja Sparta bila je ta heroina koja je pružila psu prvu pomoć, odvezla ga i borila se za njegov život do njegovih poslednjih momenata. Da nije bilo nje, pas bi verovatno živ bio zakopan, pa ostaje pitanje postoje li ljudi koji na ovakve scene ostaju nemi? Odgovor na ovo pitanje izvesno budi gorčinu. Psu su pokušali da pomognu i ljudi iz komšiluka kroz alarmiranje javnosti putem društvenih mreža, Jasmina, Veljko, Ana i Anda.

Đana je tako preuzela tugu svih nas na svoja pleća. Zvuči gotovo neverovatno da je pas u momentu kada je prevožen ka ambulanti bio na zadnjim šapama na sicu od automobila, kao da se ponovo rodio, i u tom svom kratkom ponovnom životu dobio je ime Meda. Delovalo je da će možda preživeti, da su čuda moguća, eto koliko malo ljubavi i nežnosti je potrebno, ali nažalost u ovom slučajnu to nije bilo dovoljno. Đana je inače odbila bilo kakvu pomoć i uplaćivanje novca, i sama je platila sve troškove spašavanja života ovog nedužnog bića, da bi na kraju tužilaštvo preuzelo te troškove. Đana je takođe naglasila da su i „tužilaštvo i inspektor bili na visini zadatka, i da su uradili sve što je bilo u njihovoj moći“.

Srbija i zakon, luksuz zločina koji može da se kupi

U Bosni dakle zahtevaju strože i maksimalne kazne za mučenje životinja. Đana Gilbanović nam je rekla da će zahtevati od inspektora da se konkretna istraga proširi i proveri da li iza kuće optuženog „postoje i drugi leševi“, jer kako nam je rekla „iza te kuće se stalno puca“, a takođe nas je zamolila da pomognemo da se iznese kompletna istina i problematika ubijanja životinja.

Kakva je situacija kod nas? Ubijanje i zlostavljanje životinja u Srbiji regulisano je Krivičnim zakonikom čije odredbe, između ostalog predviđaju:

1. Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

2. Ako je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Kako vam deluju ove kazne, nakon objavljenih slika, slika koje borci za ove životinje širom Srbije i regiona gledaju sve češće i češće?

Prema podacima organizacije Animal Rescue Serbia, od 2006. do 2020. godine, podneto je više od 6.500 krivičnih prijava za zlostavljanje životinja, od čega je do suda došlo 400 slučajeva, a od toga samo 299 rezultiralo osuđujućim presudama. Mahom su bile u pitanju simbolične novčane kazne od 20.000-30.000 dinara. Najveća obznanjena kazna u poslednje vreme bila je ona početkom 2022. godine za masakr u Valjevu, u kojoj je ženka ubijena sa štencima i iznosila je 130.000 dinara!

Dakle, neko ubije, nasladi se, plati 130.000 dinara i lagodno, bez griže savesti nastavi normalno da živi. Ovakve i slične kazne deluju kao malo veći luksuz koji zločinci sebi mogu da kupe.

I nakon zločina, sve se ponovo vraća na nas, ljude. Na našu savest, svest, ako želite i hrabrost, minimum nekog prkosa, principijelnosti, žudnje za pravdom.

Problem nastaje kada bi ljudi trebalo da ovakve zločine prijavljuju nadležnim institucijama. Ljudi se plaše komšija nasilnika, a čak i ukoliko taj strah prebrode, policija će prema članu 269. Krivičnog zakonika izaći na teren i napraviti zapisnik, dok tužilac može prijavu da odbaci ili je preda sudu. Već se vide obrisi Sizifovog posla.

Zaboravljamo da smo suštinski mi ti koji kreiramo zakone, naš revolt, ugroženost, svest (ukoliko ona postoji), prosevećenost, borba za goli život.

Kada su životinje u pitanju odavno je pređen Rubikon, deluje i u susednoj nam državi, pa su preko društvenih mreža ljudi organizovali i ujedinili, kako se ubistvo Mede više nikada ne bi ponovilo. Policija je odobrila mirne proteste u Sarajevu ispred Zemaljskog muzeja 28.09.2024. od 12-14h, a cilj skupa je izmena i dopuna postojećeg zakona o zaštiti i dobrobiti životinja, kako je objavila Ajla Muhibić u Fejsbuk grupi „Hoćemo policiju za zaštitu životinja“.

Moto okupljanja biće poruka „stop zlostavljanju“, a organizatori su pozvali ljude da dođu u što većem broju, i da ukoliko mogu, ponesu transparente ili bedževe sa slikom Mede. Dolaskom će dati podršku i zaštitu i Dragani Gajić koja je, kako je saopšteno, dobila otvorene pretnje srodnika počinioca i koja je na svom Fejsbuk profilu je napisala da joj prete ubistvom, da živi sama. U međuvremenu je uspela da ostvari kontakt sa inspektorom policije, koja će joj nadamo se pružiti svu zaštitu. Ona je u svom postu takođe optužila i Aleksandrovog sina da „poseduje oružje koje ne drži na sigurnom“, kao i da se „isto odnosi prema životinjama kao njegov otac“.

Iz porodičnog ugla Matića, kriva je Dragana koja je događaj snimila, a ne čovek koji je pucao u psa. Simboliku one narodne „iver ne pada daleko od klada“, teško je zaobići. Možemo samo da apelujemo da što više medija objavi ovu tužnu priču kako bi se pritisak nad Draganom makar malo smanjio, a kako saznajemo pretnje navodno ne dobija samo ona već i devojka koja je uz nju prva opazila ovo varvarstvo.

Podrška spomenutoj objavi došla je iz čitavog regiona, Beograda, Zagreba, Slavonskog Broda, Ljubljane, Novog Sada, Vinkovaca, Podgorice, i mnogih drugih gradova.

Živimo u vremenu kada su i tuga i samilost postali luksuz, što podseća na film „Plaža“ sa Leonardom Di Kaprijom u glavnoj ulozi, kada se jedan od turista koga je napala ajkula ostavlja sam u šumi, kako ne bi „kvario“ raspoloženje ljudima na zabavi. Isto važi i za slike i video ovog nemilog događaja, koje ipak moraju da posluže kao sredstvo za osvešćivanje i preispitivanje, o tome šta kolektivno postajemo kao društvo.

„Teško mi je da gledam“, „teško mi je da o ovome pišem“, „znam sve, ali ne želim da vidim“.

Ništa ne bi trebalo da bude teško ukoliko postoji promil šanse da utičemo da se ovakve stvari više nikada ne ponove.

Poslednja slika živog Mede postala je trajna opomena za sve nas, simbol naše tuge i nemoći, ujedno i poziv da pomognemo, udomimo, prijavimo, budemo ljudi. Hrabar čovek umire samo jednom, kukavica svaki dan.