Sredinom decembra prošle godine pod naletom i pritiskom velikog i vlažnog snega nije izdržao ni Košutnjak. Na desetine, možda i na stotine stabala je polomljeno, a najlepši i najveći beogradski park je preko noći dobio sablasni izgled. Dešavalo se to i prethodnih godina. Međutim, sanacija je stizala u razumno vreme. Košutnjak bi se relativno brzo vraćao u svoje pređašnje, dobro prepoznatljivo stanje.

Piše: Profesor dr Branimir Jovančićević, Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu, potpredsednik Demokratske stranke

Brojni posetioci ovog parka su se nadali da će tako biti i ovog puta. Nekakvi nagoveštaji su se pojavili i nekoliko stabala je sanirano neposredne posle nepogode. Međutim, u danima koji su sledili nije se ništa menjalo na bolje. Naprotiv, skoro na dnevnom nivou stanje je bivalo sve lošije.

Količina polomljenog granja se povećavala, različitog papirnog i najlonskog otpada pored šetališta i na parkinzima restorana takođe, kolovoz je dobijao nove udarne rupe i polomljene bankine, drvene table sa obaveštenjima su ispisivane svakakvim, najčešće politički obojenim škrabotinama, a stradali su i saobraćajni znaci, klupe i kante za otpad. Sredinom februara ove 2025. godine Košutnjak je vrlo zapušten.

Šetnja ovim parkom više ne predstavlja zadovoljstvo kakvo je do skora bilo. Neko će reći da su prošla samo dva meseca od havarije, a neko će pomisliti: „Evo, već dva meseca, a ništa dobro se ne dešava“.

Retki su primeri, ne samo u Beogradu, već u celoj Srbiji, koji su uspevali da jedan duži period ostanu pozitivni. Uređeni parkovi, izletišta, šetališta, zelene površine, trajale bi neko vreme, a onda bi polako počinjale da gube svoj sjaj. Nesavesni građani, i loše organizovane i vođene komunalne službe odlična su kombinacija za nestajanje lepog i urednog.

Istina, Košutnjak poslednjih godina svojom uređenošću nije značajnije napredovao. Ali, nekako je uspevao da zadrži kakav-takav nivo. Mogao bi se svrstati u pozitivne izuzetke. Zbog toga ovo dvomesečno zapuštanje budi strah kod savesnih građana. Javlja se bojazan da je ovaj ekološki biser glavnog grada krenuo na put bez povratka.

Bojazan je logična, ako se ima u vidu kakav je odnos gradskih i svih drugih vlasti u Srbiji prema održavanju. Rado se ulazi u nove investicije, rado se gradi, rado se pokreće izgradnja kapitalnih objekata. U takvim aktivnostima u opticaju je velika količina novca sa netransparentnim tokovima.

U tom nedefinisanom stanju ima toliko mogućnosti za menjanje pravaca i smerova koji će onda novac dovesti i do privatnih džepova. Korupcija je već odavno dostigla nivo definisane filozofije života. Međutim, kod održavanja već napravljenog u opticaju je neuporedivo manja količina novca.

Kod vlastodržaca su zbog toga slabiji motivi i manje su pozitivni izazovi. Na taj način, i sa takvim pristupom, dolazi se do apsurdne situacije. Beograd se gradi, dosta se ulaže, a s druge strane, naš glavni grad izgleda sve lošije. Brojni njegovi delovi se čak mogu okarakterisati kao jako zapušteni kod kojih su, recimo, divlje deponije postale svojevrstan osobeni znak.

Uviđajući ovakve trendove u Srbiji, a posebno u glavnom gradu, logična je pojava bojazni da će i Košutnjak stići sudbina mnogih drugih šuma i parkova. Činjenica da Košutnjak sa Velikim ratnim ostrvom nosi epitet vodećeg gradskog ekološkog bisera ne predstavlja nikakvu garanciju.

Bahatost naših vlastodržaca je nemerljiva. Toliko puta do sada su nas uverili da su spremni na sve. Veliki broj ekoloških, arhitektonskih, građevinskih, i svakih drugih nedela neminovno građane uvode u strah. Toliko bismo voleli da je on neopravdan, i toliko bismo želeli da nas ovog puta gradske vlasti demantuju i vrate Košutnjaku sjaj koji je nekada imao.