Zašto bi našeg velikomučenog maršala ćAcu toliko sekirale neke tamo nalepnice?

Izgleda da su ove nalepnice, koje su totalno poremetile ćacad, uticale i na našeg velikomučenog maršala ćAcu. Počeo je, da za kampanju koja ne postoji, koristi i ambulantno vozilo. Štaviše, koristi i onu medicinsku opremu koja se kopča na leđima. Ne, nije to što ste pomislili, ali je očigledno da je „odlepio“ od nečega.

Zašto bi našeg velikomučenog maršala ćAcu toliko sekirale neke tamo nalepnice? Nije valjda da se sekira zbog natpisa „studenti pobeđuju“? Pa ima onaj njegov IPSOS i gomilu drugih istraživača, koji ga valjda ne lažu kada kažu da mu niko nije ni blizu po procentima i popularnosti. A njima valjda treba verovati. Mislim, kad bi oni istraživali, ispalo bi i da mama ipak više voli njega nego Andreja. Ali je to neka druga priča. Da se vratimo mi na suštinu. Možda ga je nasekiralo to što lojalisti i ostala ćacad ne mogu ni da se usaglase oko toga koliko stvarno imaju procenata ti studenti? U jednom te istom periodu, istraživači su pričali manje od 10%, sam velikomučeni maršal ćAca je govorio o nekih 30-tak procenata, dok je Čale čak izjavio da su studenti i lojalisti sada u egalu. Po prvi put je ispalo da se propagandni orkestar raštimovao i dobio različite note za svoje sviranje. Čemu su to svirali, ne znam, ali postoji za to dobra narodna izreka. Najviše liči da su stvarne brojke koje su dobili, totalno poremetili ne samo velikomučenog maršala ćAcu, već i celu njegovu svitu lojalista. Ali hajde da se ne bavimo procenama i anketama, već da krenemo od zvaničnih rezultata izbora u zadnjih pet godina, i da ih provučemo kroz trendove i rezultate izbora na lokalu u zadnjih godinu dana. Tako, kad se uzmu dosadašnji rezultati republičkih, pokrajinskih, gradskih i opštinskih izbora, po gradovima i opštinama, i na njih primene trendovi izbora, održanih u zadnjih godinu dana, analizirano po biračkim mestima u urbanim i ruralnih područjima, sve ukazuje da bi nakon opštih izbora 2026. došlo do istorijskog političkog preokreta.

Po prvi put u zadnjih 14 godina bi rezultati izbora srušili trenutnu stabilnu većinu vladajuće koalicije i doveli do situacije gde ujedinjena opozicija i studenti postaju dominantna snaga, prevashodno u svim urbanim centrima, i ravnopravan partner u ruralnim sredinama. Ukratko, u 2026. lista SNS i njihovih koalicionih partnera bi osvojila od 36-38%, gde bi se u gradovima spustili i do 30%, sa prethodnih 38-42%, dok bi u ruralnim sredinama sa 55-60% pali na oko 50%. Sa druge strane, studenti i ujedinjena opozicija bi imali 48-51%, gde bi najveći gradovi (Beograd, Novi Sad i Niš) doneli 55-60% procenata podrške, uz generalno zadržavanje iznad i oko 50% u ostalim gradovima. Na ovo treba dodati značajno povećanje procenta glasova za studente i ujedinjenu opoziciju u ruralnim zajednicama, koje bi išlo i do 35%. Manjine i ostali bi dobili ukupno 9-12%, bez obzira kakav bi bio nastup nekada ključnog igrača u ovakvim situacijama, SPS-a.

Problem koji velikomučeni maršal ćAca ima sa SPS-om je mnogo kompleksniji od onog „ako idu na jednu listu, kajaće se, ako idu na dve liste, opet će se kajati“. Trendovi iz 2025, i 2026. su pokazali da zajednička lista ne daje klasičan zbir rejtinga, već izgleda dovodi do povećane apstinencije nekadašnjih „tvrdih“ glasača SPS-a. Sa druge strane, zaseban nastup SPS u nekim računicama dovodi i do same ivice cenzusa, zbog dominantne uloge dve najjače liste. Interesantna je i priča sa zajedničkom listom studenata i opozicije. Obrnuta je situacija kod razdvajanja na dve liste, studenata i pro-evropske opozicije, gde bi takav pristup mogao da čak privuče glasove onih demoralisanih birača, na koje je zadnjih meseci negativno uticala agresivna kampanja od strane vlasti, kao i neki loši potezi pojedinih plenuma, sa druge. Dve dobro koordinisane kampanje bi dovele da lista desnice, kao i lista SPS budu u problemu sa prelaskom cenzusa.

Direktna posledica učešća studenata i mladih menja samu psihologiju izbora, kroz urbanizaciju politike, jer teme poput zagađenja, korupcije, pravde i obrazovanja postaju važnije od tradicionalnih tema, kao što su Kosovo, nacionalni identitet, i ugroženost „srpstva“. Ukratko, velikomučeni maršal ćAca je „odlepio“, zato što sve napred navedeno dovodi to toga da na sledećim izborima studenti i pro-evropska opozicija imaju min 125-135 mandata u novoj Skupštini, dok bi on mogao da dođe do max 90-100 mandata.