Željko, jedan i jedini (One and only)

Rezultati za divljenje, devet evropskih pehara, počev od prvog Partizanovog, do njegove velike želje da u svom klubu dostigne i poslednju desetu. Bio je blizu, da onomad Parker nije izazvao incident, vezao kažnjenom Partizanu i Željku ruke iza leđa, i omogućio španskim "kraljevima" da se domognu Željkove već viđene titule. Kalimero nepravda posle pet Željkovih titula sa Panatinaikosom. Vrhunski šuter i play poput Pantera takođe može imati čorbast mozak što je u Madridu dopustio da ga Ljulj i Tavares vešto izigraju i sve preokrenu u prednost Madriđana.

Željko je najbolji evropski košarkaški trener svih vremena, i zadugo će to biti. Ali nije psihijatar da promeni Parkerov mentalni sklop i spreči veliku glupost koja sigurno vodi u poraz.

Željka nije uspeo da dostigna ni "najveći" košarkaški učenik/student Aleksandar Vučić. Zato mu je sa svojom trojanskom ekipom u Partizanu velikodušno postavljao prepone. Video je Željko, videli su navijači crno-belih, a Ostoja, njegov zemljak iz Čačka, mrštio se ali i sačekao da Željko ode i na tren prihvatio njegovu ostavku. Svi znamo ko je tu ostavku najviše očekivao i danas se raduje kao "beba". Naravno ne kao fudbalske Partizanove bebe iz finala Brisela, već kao ove iz Ćacilenda, a koje se raduju ne znajući zbog čega.

Otišao je Željko, prethodno založivši svoje ime, a na žalost ostaje nam "veselnik". Željko je zaradio mnogo novca, ali je svaki peni zaslužio, više on nego svi drugi od precenjenih američkih igrača iz drugog fronta i funkcionera koji su, da skromno kažem, "dobrostojeći ljudi".

Željko, glavu gore, tebi je svaka ljutnja dozvoljena. Uživao sam u svakom tvom vođenju utakmica, ispijanju Chivasa, bacanju žetona na ruletu i svakom vicu koji je "legendarni Žoc ispričao".