Automobili su u nekim delovima sveta uvek bili veliki. Ali ove zveri sada postaju sve veće i veće, a brojke pokazuju da su veliki automobili sve popularniji kod kupaca i sa sobom donose niz problema.
„Ševrolet suburban“ iz 2024. godine, SUV za devet osoba, dugačak je 5,5 metara i reklamira se kao „soba sa pogledom“. Južnokorejski proizvođač KIA izbacio je potpuno električni krosover model sa sedam sedišta. Električni Hamer je dostigao maksimalnu širinu od 2,4 metra.
Statistika pokazuje da širina automobila prosečno raste po jedan centimetar na svake dve godine. Sa povećanjem veličine dolaze i problemi, od uticaja na životnu sredinu do pitanja bezbednosti, uz sve veće teškoće da se ovim automobilima manevriše kroz ulice i parking mesta, predviđene za manje automobile.
Kako su automobili postali tako veliki?
Od kasnih sedamdesetih godina prošlog veka, automobili su počeli da menjaju oblik, a veličina da raste, kao da su naduvani balon. Razloga je mnogo i kompleksni su, piše BBC.
Dodavanje bezbednosnih karakteristika, kao što su prednji i bočni vazdušni jastuci, i „zona gužvanja“, zahtevalo je i više prostora. Istovremeno, potrošači su počeli da traže više luksuza i egzotike.
I na kraju, auto industrija je podsticala kupovinu kamioneta i SUV-a u odnosu na lakše sedan modele. Razlog je u tome što je američki Kongres 1975. godine, posle naftne krize i arapskog embarga na naftu izmenio propise o prosečnoj potrošnji, tako što su standardi za sedan vozila pooštreni, dok su ostali blaži za kamionete i SUV-ove.
Propisi su se od tada menjali, ali i dalje dozvoljavaju niže standarde za veća vozila.
Drugi razlog je u tome što su proizvođači nudili manja vozila za evropska, južnoamerička i azijska tržišta, dok su kupcima u SAD i Kini na raspolaganju bili mnogo veći modeli.
I Evropljani prešli na veće modele
U međuvremenu su i te razlike nestale. I dok su se u Velikoj Britaniji nekada uglavnom vozila domaća vozila, dizajnirana za uske britanske ulice, sada se u Evropi uglavnom kupuju automobili iz uvoza predviđeni za široke urbane sredine i autoputeve.
Prosečna težina automobila u Evropskoj uniji 2020. godine iznosila je 1.457 kilograma, što je tri odsto više nego 2019. godine i čak 15 odsto više nego 2001.
Organizacjia „Which?“ koja testira navike potrošača, proizvode i usluge, utvrdila je da je prošle godine 161 model automobila bio prevelik za prosečno parking mesto u Velikoj Britaniji. Njih 27 su bili toliko široki da je otvaranje vrata bilo otežano u slučaju da se automobili na parkiraju jedan pored drugog u obeleženom parking prostoru.
Prosečna širina automobila u Evropskoj uniji je porasla na 180 centimetara, što se često koristi kao donji prag za parkiranje na evropskim ulicama.
Još jedan, važniji problem je povećana emisija izduvnih gasova koja dolazi s većim automobilima. Prelazak SUV modela s benzina i dizela na električne baterije je korak napred u smanjenju zagađenja, ali i korak napred u još većim gabaritima.
Automobili koji imaju baterije mogu da postanu pravi pravcati projektili u slučaju sudara, piše BBC. Brojke pokazuju da su SUV modeli predstavljali oko 55 odsto svih električnih automobila širom sveta 2022. godine, a tražnja za ovim automobilima raste.
Ubice na putevima
Veći automobili znače i više žrtava u saobraćaju. Naime, mnogi veći modeli imaju i veći razmak između kolovoza i haube, što predstavlja novi rizik.
Studija izvršena u SAD, koja je obuhvatila skoro 18.000 saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali i pešaci, pokazala je da SUV modeli i kamioneti s prednjim delom višim od 102 centimetra imaju 45 odsto više šansi da dovedu do smrtnih slučajeva kada dođe do nesreće, od automobila s haubama visokim do 76 centimetara.
Druga studija koja je obuhvatila 3.400 saobraćajnih nesreća u SAD u kojima su bili udareni pešaci, dovela je u vezu visinu prednjeg dela vozila s rizikom od smrti pešaka. Podizanje haube za deset centimetara je bilo povezano s 22 odsto većim rizikom od smrti pešaka.
Pored mase i ubrzanja, stručnjaci navode i treći smrtonosni faktor – dizajn haube. Što je ona viša i s više uglova, rizik je veći jer se stvaraju „slepi uglovi“ koji u kojima se čak ni odrasli pešaci ne vide.
Pored toga, za razliku od nižih, kraćih i zaobljenijih hauba, ove velike ne samo da udaraju – one bacaju pešake pod točkove, napominju stručnjaci.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare