Luj Reno - tvorac Renoa čija je smrt ostala misterija do danas

Luj Reno je rođen 12. februara 1877. u Parizu. Od malih nogu je pokazivao strast prema inženjerstvu i mehanici, provodeći vreme u radionici za parne automobile Serpole ili popravljajući stare Panar motore u porodičnoj alatnici u Bijankuru.

Godine 1898. napravio je svoj prvi automobil, poznat kao Voature. Ovaj mali automobil imao je revolucionarni, univerzalni zglobni pogon i trobrzinski menjač sa direktnim pogonom u trećoj brzini, što je bio njegov patent, prenosi Index.hr.

Na Badnje veče te godine, Luj je dobio opkladu sa prijateljima uspešno vozeći svoj automobil uz strmu ulicu Lepik u Monmartru, odmah dobivši 13 porudžbina za svoj izum.

Početak priče o Renou

Sa svojom starijom braćom Marselom i Fernanom, Luj je osnovao kompaniju Reno Frer 25. februara 1899. godine. Dok su se Marsel i Fernan bavili poslovanjem i administracijom, Luj se posvetio dizajnu i proizvodnji.

Nakon Marselove tragične smrti tokom trke Pariz-Madrid 1903. godine i Fernanovog penzionisanja iz zdravstvenih razloga 1908. godine, Luj je preuzeo potpunu kontrolu nad kompanijom i preimenovao je u Sosijete de Automobili Reno.

Tokom Prvog svetskog rata, Renoove fabrike su dale značajan doprinos ratnim naporima, posebno proizvodnjom prvog modernog tenka, Reno FT. Za svoj doprinos, Luj Reno je odlikovan Velikim krstom Legije časti.

Saradnja sa nacistima

U periodu između dva svetska rata, Reno je proširio svoju proizvodnju i uključio poljoprivredne i industrijske mašine.

Tokom Drugog svetskog rata, nakon nemačke okupacije Francuske, Reno se suočio sa dilemom: sarađivati sa okupatorom ili rizikovati preseljenje svojih fabrika u Nemačku. Odlučio je da nastavi proizvodnju, uglavnom kamiona za nemačku vojsku.

Tokom četiri godine, Reno je proizveo 34.232 vozila za nemačku vojsku. Tvrdio je da je to spasilo hiljade radnika od deportacije u Nemačku. Tokom nemačke okupacije, kompanija je bila pod nemačkom kontrolom, a ključne pozicije su zauzeli ljudi iz Dajmler-Benca.

Renoove fabrike u Bijankuru su zbog toga postale prioritetne mete za savezničke bombardere. 3. marta 1942. godine, Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (RAF) je bombardovalo i teško oštetilo fabrike.

Njegova smrt ostaje misterija

Nakon oslobođenja Francuske, Reno je optužen za saradnju sa nacističkom Nemačkom. Uhapšen je 22. septembra 1944. i zatvoren u zatvoru Fren u Parizu. Dok je bio tamo, njegovo zdravlje se pogoršalo i 24. oktobra 1944. godine je preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima čekajući suđenje.

Privremena francuska vlada pod generalom Šarlom de Golom ubrzo je zaplenila Renoovu kompaniju. 1. januara 1945. godine, kompanija je nacionalizovana i preimenovana u Régie Nationale des Usines Renault (RNUR). Renoova porodica nikada nije dobila odštetu.

Renoova udovica Kristijan Reno tvrdila je da je on ubijen u zatvoru i pozvala na istragu kako bi se utvrdilo da li je bio žrtva „neregularnih egzekucija“.

Njegovo telo je ekshumirano radi obdukcije, ali tačan uzrok smrti je ostao nejasan.