Obavezna oprema za auto u Srbiji

• Rezervni točak ili set za brzu popravku gume – u automobilu je obavezan rezervni točak sa pneumatikom iste dimenzije i nosivosti kao i glavni točkovi. Ako točak izostaje (npr. vozilo ima tzv. „run-flat“ gume ili odgovarajuće sredstvo za privremenu popravku pneumatika), i dalje morate imati alternativno sredstvo za saniranje defekta.
  
  
• Sigurnosni trougao – obavezan je sigurnosni trougao koji ispunjava tehničke standarde. U slučaju kvara ili nezgode zaustavite vozilo i postavite trougao propisno iza vozila (50–100 m u naselju, 150–250 m van naselja, 250–500 m na auto-putu) kako biste upozorili druge učesnike u saobraćaju.
  
  
• Komplet prve pomoći (tip B) – obavezan je komplet prve pomoći propisanog standarda (SRPS Z.B2.001). Takav komplet obično sadrži flastere, gaze, zavoj, gumene rukavice, termofoliju, makaze, trouglić maramu i uputstvo za pružanje prve pomoći. Važno je proveravati rok trajanja zaliha u kompletu.
  
  
• Reflektujući (svetloodbojni) prsluk – neophodan za vidljivost na putu, mora odgovarati standardu SRPS EN 471:2010. Obavezno ga je imati unutar vozila (najbolje kačena na sedištu ili vratima) kako biste ga brzo obukli ako morate izaći na kolovoz (npr. kod kvara). Vozač i putnici moraju ga obući prilikom izlaska iz vozila van saobraćajne trake – bez njega visina kazne je 3.000 RSD.
  
  
• Uže ili sajla za vuču – obavezno za vozila registrovana posle 1. januara 1984. kao deo osnovne opreme. Ovo je potrebno za vezu ili šlepovanje neispravnog vozila (npr. do najbliže servisne rampe). Pri vuči pridržavajte se pravila (rastojanje 3–5 m, ispravne kočnice i svetlosni signali na oba vozila).
  
  
• Aparat za gašenje požara – u putničkim automobilima nije obavezan, ali je obavezan u vozilima koja prevoze putnike ili robu (npr. autobusi, kamioni). Iako se za obična putnička auta ne zahteva, posedovanje malog aparata (barem 1 kg suvog praha) može biti preporučeno, posebno ako vozite na gas.
  
  

Ove stavke čine jezgro obavezne opreme. Postoje i preporuke (npr. rezervne sijalice i osigurači, komplet alata ili džek), ali one nisu zakonski obavezne. Na putu je svakako preporučljivo i nositi registraciju, vozačku dozvolu i polisu osiguranja, iako se one ne smatraju „opremom“ u strogom smislu.

Zimska oprema

Zimske gume i lance propisuje Zakon o bezbednosti saobraćaja kao obaveznu zimsku opremu putničkih vozila. Tokom perioda od 1. novembra do 1. aprila, vozilo mora imati zimske gume (sa oznakama M+S, Snow/Winter i dr.) na svim točkovima kad se na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica. Minimalna dubina gazećeg sloja zimskih guma u tom periodu treba biti ≥4 mm. Ukoliko vremenski uslovi postanu normalni (suvo), možete privremeno preći na letnje, ali zakon toleranciju ne definiše – u praksi se brzo menjanje guma preporučuje radi bezbednosti. Primer popularne dimenzije su zimske gume 205 55 R16 – ovaj model često se nalazi na listama najtraženijih zimski pneumatika.

Pored guma, obavezno je imati u prtljažniku lance za sneg ili drugi uređaj za bolji prijanjanje (na najmanje dva pogonska točka). Lanci nisu potrebni kada nema snega, a unutar naselja oni su obavezni samo kad znak upozorava na sneg.

Prema MUP-u i saobraćajnim propisima, vozač koji nema zimske gume kad su na putu sneg, led ili poledica tehnički je neispravan. U tom slučaju policija može da vam izrekne kaznu (fizička lica 6.000–20.000 RSD) ili čak isključi vozilo dok se ne opremite ispravno. Dakle, obavezne zimske gume i lanci su ključno pitanje zimske bezbednosti.

Izvori: Obavezna oprema putničkih vozila i Od danas obavezne zimske gume i oprema za vozače u Srbiji

Dečja sedišta (auto-sedišta za bebe i decu)

Posebna kategorija obavezne opreme odnosi se na bezbednost dece u vozilu. Srpski Zakon o bezbednosti saobraćaja nalaže da dete do 12 godina (niže od 135 cm) mora biti prevezeno u odgovarajućem, homologovanom auto-sedištu. Na primer, dete niže od 135 cm obavezno se vezuje u specijalnom dečijem sedištu montiranom po uputstvu proizvođača. Deca mlađa od 3 godine čak mogu biti na prednjem sedištu samo u zadnjem auto-sedištu okrenutom unazad (uz isključen vazdušni jastuk).

Praktično rečeno, to znači da roditelji moraju imati auto sedište za bebe i decu kada prevoze najmanje putnike. Korišćenje sedišta ne zavisi samo od težine i visine deteta već i od njegove starosne grupe – novorođenčad putuju u kolevci ili sedištu grupe 0/0+, dok se starija deca prebacuju u sedište koje ide u smeru vožnje (ECE grupe I, II, III). Svako auto-sedište mora biti homologovano (označeno „E” nalepnicom) kako bi ispunjavalo bezbednosne standarde.

Da pojasnimo: dete niže od 135 cm ne sme se prevoziti bez sedišta koje je specijalno za decu. U praksi, obavezno je koristiti auto sedište ili odgovarajuće sedište za stariju decu dok dete ne postigne potrebnu visinu/težinu. Vožnja deteta bez sedišta kažnjava se sa do 120.000 RSD i čak 14 kaznenih poena. Stoga, i zbog zakona i zbog bezbednosti, nabavka i pravilna upotreba dečijeg auto-sedišta je obavezna.

Izvor: Obavezna oprema putničkih vozila

Pravna osnova i dodatne informacije

Obavezna oprema je detaljno propisana zakonima i pravilnicima Republike Srbije. Na primer, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima jasno definiše obaveze vozača i putnika, dok Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju dodatno precizno reguliše vrste vozila i opremu. (Tekst Zakona i Pravilnika možete naći na zvaničnom sajtu ministarstva – npr. [Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima] i [Pravilnik o podeli vozila])

U praksi, preporučljivo je da vozači redovno provere ispravnost i kompletnost obavezne opreme (pritisak u rezervnom točku, ispravnost trougla, datum isteka kompleta prve pomoći, lance ići spremne pre zime itd.). Čuvajte prsluk na dohvat ruke, a ne u gepeku, i znajte gde vam je trougao. Pridržavanje ovih mera ne samo što izbegava kazne, već pre svega povećava bezbednost svih učesnika u saobraćaju.