Proverite sistem za hlađenje na vreme i izbegnite pregrevanje tokom leta

Tokom zime fokus je uglavnom na antifrizu, ali rashladna tečnost igra važnu ulogu tokom cele godine. Ona sprečava pregrevanje motora, štiti od korozije i naslaga kamenca, a visoke letnje temperature često najbolje pokažu u kakvom je stanju ceo sistem za hlađenje.

Duga vožnja autoputem, uspon pod teretom, gradska vožnja na 35 stepeni Celzijusa i klima uređaj koji radi punom snagom mogu brzo pretvoriti manji problem u skup kvar. Zato provera sistema za hlađenje pre nego što krenu vrućine nije formalnost, već jedna od najpametnijih sezonskih provera, piše Jutarnji.hr.

Prvi korak je najjednostavniji, ali se i najčešće preskače. Nivo rashladne tečnosti mora se proveriti na hladnom motoru, u ekspanzionoj posudi, između oznaka MIN i MAX. Pazite, poklopac se ne sme otvarati dok je motor vruć, jer je sistem pod pritiskom i vruća tečnost može iznenada da izbije.

Ako nivo padne, ne treba ga samo doliti i zaboraviti na to, jer sistem za hlađenje ne bi trebalo stalno da gubi tečnost u normalnim okolnostima. To bi moglo da ukazuje na curenje u crevima, hladnjaku, vodenoj pumpi, poklopcu ekspanzione posude ili, u najgorem slučaju, na problem sa zaptivkom glave cilindra.

Još jedan detalj je izgled same tečnosti. Zdrava rashladna tečnost mora biti čista, bez mulja, rđe, masnog filma i neobičnog mirisa. Sama boja nije dovoljan dokaz o tipu, jer različiti proizvođači koriste različite nijanse, ali zamućenost, smeđkasti ton ili talog u posudi su uvek loš znak.

Ako je u posudi vidljiv masni film, stvar postaje ozbiljnija, jer može ukazivati na to da su ulje i rashladna tečnost pomešani. U ovom slučaju, kozmetičko dopunjavanje neće pomoći, već pregled na servisnoj stanici. Stara ili kontaminirana tečnost gubi svoja antikorozivna svojstva, može stvarati naslage u hladnjaku i kanalima motora i smanjivati sposobnost sistema da prenosi toplotu.

Izbor prave rashladne tečnosti je druga priča. Ljudi često trivijalno govore o „plavom“, „crvenom“ ili „ljubičastom“ antifrizu, ali tehnički je specifikacija važnija od boje. Postoje tri glavne tehnološke grupe, IAT, OAT i HOAT, ali postoje i formulacije specifične za proizvođača.

Na primer, za vozila iz Folksvagen grupe, često se pominju oznake G11, G12, G12+, G12++, G13 i novije varijante, ali pravilo je jednostavno, trebalo bi koristiti specifikaciju propisanu za konkretan automobil. Folksvagen navodi za G13 zaštitu od kamenca, korozije i kiselina, i rad u širokom temperaturnom opsegu.

Mešanje „onog što je pri ruci“ možda neće biti trenutna katastrofa, ali može oslabiti zaštitu ili stvoriti probleme u sistemu, posebno kod starijih automobila i već kontaminiranih sistema.

Treći nivo inspekcije tiče se delova koji omogućavaju da rashladna tečnost obavlja svoj posao. Creva ne smeju biti naduta, napukla, preterano tvrda ili masna. Spojevi oko stezaljki treba da budu suvi, bez belih, ružičastih ili zelenkastih tragova osušenog antifriza.

Hladnjak treba što je više moguće pregledati spolja, jer oštećeno saće, prljavština, lišće ili insekti smanjuju protok vazduha. Ventilator hladnjaka treba da se uključi kada temperatura poraste, posebno u gradskoj vožnji. Ako se automobil pregreje u saobraćaju, ali ne i na otvorenom putu, sumnja često pada na ventilator, njegov relej, senzor ili instalaciju.

Termostat i vodena pumpa su najčešći skriveni krivci. Zaglavljeni termostat u zatvorenom položaju može brzo izazvati pregrevanje, dok onaj koji ostaje otvoren produžava zagrevanje motora i može izazvati nestabilne radne temperature.

Vodena pumpa se obično detektuje curenjem, bukom ležajeva, neobičnim zvucima ili pregrevanjem pod opterećenjem. Neispravan termostat, oštećeni hladnjak i problem sa vodenom pumpom su problemi koje ne vredi odlagati, jer posledice mogu biti iskrivljena glava cilindra, oštećena zaptivka glave ili potpuni kvar motora.