Prvi put je u Norveškoj na putevima više električnih automobila nego s motorima na benzin što je i prvi put u svetu.
Od 2,8 miliona registrovanih vozila u toj skandinavskoij zemlji, 754.303 su potpuno na električni pogon, a 753.905 vozila na benzin, saopštio je u utorak Norveški drumski transport (OFV).
Međutim, vozila s pogonom na dizel su i dalje najbrojnija, sa skoro milion primeraka i čine 35 odsto ukupnog broja, ali i njihov tržišni udeo brzo opada.
„Ovo je istorijsko“, saopštila je organizacija za transport OFV i istakla da „Norveška brzo ide ka cilju da postane prva zemlja u svetu u čijem će voznom parku dominirati električni automobili“.
Norveška, paradoksalno veliki proizvođač nafte i prirodnog gasa, postavila je sebi cilj da od 2025. godine, odnosno deset godina pre Evropske unije, prodaje samo nove automobile „s nultom emisijom“ izduvnih gasova što znači: električne jer je zasad marginalan vodonik kao drugo gorivo za vozila koje se uklapa u taj kriterijum.
U avgustu su potpuno električni automobili, većinom „Tesla model Y“, predstavljali 94,3 odsto novo-registrovanih u Norveškoj, što je bez premca u drugim zemljama Evrope gde se e-automobili slabo prodaju.
Da bi se postigla „elektrifikacija“ drumskih vozila, norveške vlasti su decenijama sprovodile ultrapovoljno oporezivanje koje potpuno električne modele čini konkurentnim u odnosu na modele s motorima na benzin i dizel koji su visoko oporezovani, ali i na modele s kombinovanim, hibridnim pogonom sa benzinskim i električnim motorima.
Ovom uspehu su doprineli i neplaćanje putarine za e-automobile, besplatno parkiranje na javnim parkiralištima i mogućnost korišćenja saobraćajnih traka za javni prevoz, iako su vremenom te mere postepeno smanjivane.
U septembru 2004. norveška automobilska flota je imala 1,6 miliona automobila na benzin, oko 230.000 dizel automobila i samo hiljadu električnih automobila, podseća OFV.
Ta tranzicija ima važnu, ali nedovoljnu ulogu u naporima Norveške da ispuni svoje klimatske obaveze, odnosno postigne smanjenje od najmanje 55 odsto emisije „gasova staklene bašte“ do 2030. godine u poređenju sa 1990. godinom.
U 2023. emisija je opala za 4,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, po zvaničnoj statistici, ali je smanjenje u odnosu na 1990. godinu i dalje bilo samo 9,1 procenat.
Električni automobil se smatra još vrednijim u Norveškoj koja skoro svu električnu energiju proizvodi u hidro-centralama.
Uspeh norveškog modela je u suprotnosti sa stanjem drugde u Evropi, gde potpuno električna tehnologija opada posebno u korist hibridnih modela vozila s kombinacijom električnih i motora s unutrašnjim sagorevanjem.
Prodaja električnih automobila u Evropi opada od kraja 2023. godine i oni ove godine čine samo 12,5 odsto prodaje novih automobila, pokazuju podaci Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA ).
Očekuje se da će njihov tržišni udeo porasti 2025. godine i dostići između 20 i 24 odsto broja novoregistrovanih vozila, po studiji istraživačkog centra Transport &Environment (TandE).
Međutim, neki sumnjaju u sposobnost EU da vozila s motoriam s unutrašnjim sagorevanjem potpuno zabrani ;2035. godine, kako je obećala.
U Švedskoj koja je sused Norveške, prodaja novih električnih vozila je, po organizaciji „Mobility Sweden“, opala prvi put ove godine, verovatno zbog odluke Vlade da ukine subvenciju za njihovu kupovinu.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare