Ruta 66 slavi 100 godina: Ultimativni vodič za vožnju najčuvenijim američkim drumskim putovanjem

A pošto 2026. godine ova ruta slavi svoj 100. rođendan, upravo je sada pravo vreme da otkrijete ono što je danas postalo kulturna ikona.

Independent objašnjava kako je ovaj put stekao legendarni status, u kom restoranu u Čikagu bi trebalo da doručkujete pre polaska i zašto preveliko oslanjanje na Google Maps može predstavljati problem tokom putovanja.

Ruta 66 nije trka, a u nastavku možete pronaći koliko vremena bi trebalo da odvojite za ovo putovanje. Zatim slede znamenitosti koje se ne propuštaju i koje ovu avanturu čine toliko neobičnom, kao i neki od najboljih motela u kojima možete odsednuti kako biste osetili duh „dobrih starih vremena“.

Putovanje se završava na molu u Santa Moniki, gde postoji nekoliko rituala kojima se obeležava kraj putovanja života.

Vodič za putovanje Rutom 66

Rođenje legende

Ruta 66 uspostavljena je 1926. godine, a do trenutka kada je završena i u potpunosti asfaltirana krajem tridesetih godina prošlog veka, prostirala se skoro 4.000 kilometara kroz države Ilinois, Misuri, Kanzas, Oklahoma, Teksas, Novi Meksiko, Arizona i Kalifornija, od Čikaga do Santa Monike - i vrlo brzo stekla legendarni status, iako nije bila ni prvi auto-put za putovanja na velike udaljenosti, niti najprometniji.

Put ove rute ka statusu kulturne ikone počeo je kada su stotine hiljada farmera iz Oklahome, Teksasa, Arkanzasa i Misurija njome krenule ka Kaliforniji u potrazi za poslom. Njihovu sudbinu ovekovečio je veliki Džon Stajnbek u svom snažnom romanu Plodovi gneva iz 1939. godine, u kojem je Rutu 66 nazvao „Majkom puteva“.

Kada je nakon Drugog svetskog rata naglo porastao broj vlasnika automobila, Amerikanci su masovno otkrili da ovaj "put prilike" predstavlja i put avanture, koji vodi kroz očaravajuće pustinjske predele, pored motela i restorana obasjanih neonskim svetlima, koji će postati simbol klasične kulture putovanja automobilom.

Do trenutka kada je put 1985. godine zvanično ukinut i zamenjen sistemom međudržavnih auto-puteva, već je bio duboko ukorenjen u popularnoj kulturi. Pominje se u pesmama poput (Get Your Kicks on) Route 66 Bobija Trupa, koju su snimali izvođači od Neta King Kola do Rolingstonsa, a pojavljuje se i u bezbrojnim filmovima o putovanjima.

Ironično, upravo je njegovo ukidanje doprinelo još većoj slavi. Pokrenuti su brojni pokreti za očuvanje i obnovu motela, restorana i atrakcija pored puta koje su novi auto-putevi zaobišli. Danas je Ruta 66 sastavljena od niza istorijskih deonica, prenosi Independent.

Počnite u Čikagu - tradicionalnom polazištu

Čikago je tradicionalna početna tačka - istorijska kapija ka zapadu, a tokom većeg dela puta sunce će vam biti iza leđa. Svečani početak nalazi se među neboderima centra „Vetrovitog grada“, u Ulici Adams, nedaleko od Instituta umetnosti u Čikagu.

Tamo ćete pronaći skroman braon-beli znak sa natpisom „Begin Route 66“.

Međutim, pre nego što prođete pored njega, tradicija nalaže da svratite u obližnji restoran i pekaru Lou Mitchell's u Ulici W. Jackson Boulevard, gde se još od 1923. godine služi doručak putnicima koji kreću ka zapadu.

Na meniju su klasična jela američkih restorana - od kafe i palačinki, do omleta i corned beef hash-a (kaša od usoljene govedine i krompira) . Dok čekate slobodan sto, osoblje gostima deli besplatne mini krofne i bombone Milk Duds.

Kada konačno krenete, za nešto više od sat vremena imaćete osećaj da ste u potpuno drugom svetu.

Planiranje rute (oprez sa Google Maps)

Kada je reč o navigaciji, najjednostavnije bi bilo ukucati „Route 66“ u Google Maps i prepustiti se aplikaciji.

Međutim, to bi bila velika greška.

Važno je naglasiti da Ruta 66 više nije jedan neprekidan put, već mozaik sačuvanih deonica između novijih auto-puteva. Neki originalni delovi su dugi i veoma slikoviti, dok drugi traju svega nekoliko milja pre nego što nestanu (i ponekad se ponovo pojave nešto dalje).

Ako od Google Maps zatražite da vas vodi Rutom 66, velika je verovatnoća da ćete završiti na međudržavnim auto-putevima 40, 44 i 55, koji su zamenili velike delove originalne trase, pa ćete propustiti neke od najzanimljivijih atrakcija pored puta.

Ključ je u tome da pratite oznake „Historic Route 66“, koje će vas odvesti do najzanimljivijih prizora i pejzaža.

Koliko vremena treba odvojiti za Rutu 66

Idealno: 14 dana

Danas Ruta 66 više nije sredstvo za ostvarivanje ekonomskog cilja - ona je sama po sebi glavna atrakcija. Ako vozite bez žurbe, moći ćete u potpunosti da uživate u svemu što nudi.

Idealno vreme? Dve nedelje, odnosno između 250 do 300 kilometara dnevno, ukoliko planirate da pređete čitavu trasu od Čikaga do Santa Monike.

Duže putovanje ostavlja dovoljno vremena za istraživanje atrakcija pored puta, uživanje u starinskim motelima i još jednu turu palačinki u nekom od klasičnih dajnera.

Dobro: 10 dana

Deset dana je prilično čest izbor, što podrazumeva tempo od oko 380 kilometara dnevno.

Ipak, moraćete da se odreknete dela obilazaka. Jedna od strategija može biti da u istočnom delu putujete brže, a zatim usporite i više vremena posvetite spektakularnim pejzažima Novog Meksika, Arizone i Kalifornije.

Moguće, ali na brzinu: Sedam dana

Sedmodnevno putovanje podrazumeva kombinaciju sporije i brže vožnje, uz korišćenje međudržavnih auto-puteva kako biste povezali najzanimljivije lokacije. Stajanja bi trebalo pažljivo isplanirati unapred.

Izbegavajte: Četiri dana ili manje

Ako putovanje skratite na četiri dana ili manje, vožnja će se pretvoriti u iscrpljujući maraton međudržavnim auto-putevima.

Ako vam je jedini cilj da stignete do kraja, računajte da sama vožnja traje oko 40 sati.

Znamenitosti koje ne treba propustiti

Neodoljivo neobična kultura atrakcija pored puta počinje gotovo odmah nakon izlaska iz Čikaga.

Na oko sat i po vožnje nalazi se gradić Vilmington, dom džinovskog astronauta Gemini Giant - figure od fiberglasa visoke oko devet metara koja drži raketu u ruci. Reč je o jednoj od varijacija čuvenih figura „Muffler Man“, koje su služile za reklamiranje poslovnih objekata širom Amerike.

U malom mestu Dvajt, oko 75 milja od Čikaga, nalazi se izuzetno očuvana benzinska stanica Ambler's Texaco, izgrađena tridesetih godina prošlog veka.

Cadillac Ranch, zapadno od Amarila u Teksasu, nezaobilazna je stanica. Umetnička grupa Ant Farm postavila je 1974. godine deset klasičnih "kadilaka" zakopanih prednjim delom u zemlju pod istim uglom kao Velika piramida u Gizi. Automobili su prekriveni grafitima, a posetioci se podstiču da i sami ostave svoj trag sprejom.

U Oklahomi se nalazi veseli Plavi kit iz Katuze, betonski kit dug oko 24 metra jarko plave boje i prepoznatljivog osmeha.

U Arizoni možete svratiti u grad duhova Oatman, gde ulicama slobodno šetaju magarci, dok „revolveraši“ izvode predstave sa obračunima u stilu Divljeg zapada.

Odsednite u motelu, a ne u hotelskom lancu

Preskočite velike hotelske lance i rezervišite smeštaj u nezavisnim motelima kako biste doživeli autentičnije iskustvo Rute 66.

Porodični moteli nicali su širom puta tokom procvata putovanja automobilom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, a nekoliko izuzetno očuvanih primeraka i danas prima goste koji žele da osete duh „dobrih starih vremena“.

Blue Swallow Motel, Tukumkari, Novi Meksiko

Blue Swallow Motel pruža odmor putnicima na „Majci puteva“ još od 1939. godine, a njegov šarm prošlih vremena pažljivo je sačuvan. I dalje svetli neonski natpis koji reklamira „100% rashlađen vazduh“, dok se u sobama nalaze rotacioni telefoni iz četrdesetih godina i vintage lampe.

Cene soba od 120 dolara.

Wigwam Motel, Holbruk, Arizona

Gosti u prepoznatljivim betonskim vigvamima odsedaju još od pedesetih godina prošlog veka. Iako svih 15 smeštajnih jedinica danas ima savremene sadržaje poput bežičnog interneta i satelitske televizije, originalni ručno izrađen nameštaj od hikorija ostao je sačuvan.

Cene soba od 105 dolara.

Boots Court Motel, Kartidž, Misuri

Kada je Boots Court Motel otvoren 1939. godine, noćenje u jednoj od osam soba uređenih u stilu „streamline moderne“ koštalo je 2,50 dolara.

Svaka soba imala je natkriveno parking mesto, a motel se ponosio reklamom da poseduje „radio u svakoj sobi“.

Danas raspolaže sa 13 renoviranih soba za putnike Rutom 66, kao i centrom za posetioce smeštenim u nekadašnjoj benzinskoj stanici.

Cene soba od 79 dolara.

Završite putovanje na molu u Santa Moniki

Nakon osam saveznih država i gotovo 4.000 kilometara asfalta, stići ćete na mol u Santa Moniki, gde se nalazi znak sa jednostavnim natpisom „End of the Trail“ („Kraj puta“).

Možda nije naročito spektakularan, ali živopisno okruženje - od uličnih zabavljača do zabavnog parka na molu - čini završetak putovanja dostojnim slavlja.

Među putnicima je uobičajen ritual da naprave selfi pored znaka, zatim prošetaju do samog kraja mola, okrenu se ka kopnu i pogledaju prostranstvo koje su upravo prešli, a potom umoče stopala u Tihi okean.

Odličan smeštaj: Hotel Shore Hotel (cene soba od 235 dolara) nalazi se odmah preko puta mola i nudi sobe sa balkonima i pogledom na plažu.

Dobro je znati: Parking u okolini mola često je veoma prometan. Iako ispod mola postoji garaža, preporučuje se da automobil ostavite u hotelu i do cilja prošetate peške.