Šta je važnije kod polovnjaka - kilometraža ili starost?

Odgovor nije tako jednostavan kao što se često misli. Podaci Centra za vozila Hrvatske pokazuju da i starost i kilometraža veoma snažno utiču na pojavu neispravnosti, ali na različite načine, piše Tportal.hr.

Kod automobila mlađih od pet godina stopa neispravnosti kod najboljih marki kreće se tek oko jedan do tri odsto. Na primer, Volvo je tokom 2025. godine imao 1,36 odsto neispravnih vozila, Mazda 1,38, Suzuki 1,92, Tojota 2,28, a BMW 2,44 odsto.

Kada vozila uđu u starosnu kategoriju između pet i deset godina, brojke primetno rastu. Honda je u toj kategoriji imala 4,75 odsto neispravnih primeraka, Volvo 5,04, Tojota 5,53, Mazda 5,67, dok se Folksvagen nalazio na 6,59 odsto.

Nakon deset godina razlika postaje ogromna

Kod vozila starijih od deset godina slika je sasvim drugačija. Čak i marke sa najboljim rezultatima imaju dvocifren procenat neispravnih vozila. Mercedes-Benc je bio na 14,35 odsto, BMW na 17,41, Volvo i Audi na oko 18,3, Tojota na 19,01, dok su kod pojedinih marki neispravnosti prelazile četvrtinu pregledanih primeraka.

Kilometraža takođe povećava rizik, ali tu postoji zamka. Automobil koji za šest godina pređe 150.000 kilometara često je veliki deo svog veka proveo na auto-putu, gde su motor, menjač, kvačilo i kočnice izloženi drugačijem režimu rada nego kod vozila koje svakodnevno prelazi kratke gradske relacije.

S druge strane, mali broj kilometara nije garancija dobrog stanja. Vreme podjednako utiče na gumene zaptivke, creva, koroziju, tečnosti, akumulator, kočnice i brojne druge delove koji stare čak i kada se automobil malo vozi.

Ako se, dakle, bira između mlađeg automobila sa 150.000 kilometara i znatno starijeg sa manjom kilometražom, dobro održavan mlađi automobil često može biti sigurnija kupovina. To nije univerzalno pravilo, već zaključak koji proizlazi iz činjenice da podaci CVH-a veoma jasno pokazuju snažan rast neispravnosti sa starošću vozila, piše Tportal.hr.

Najvažnije je zato ne kupovati kilometražu niti godište, već konkretan automobil. Servisna dokumentacija, pregled šasije, hladan start, stanje motora i menjača, kao i provera istorije, mogu biti vredniji od pet cifara na kilometar-satu.