Stižu vreline, čega sve treba da se klonite kad sednete za volan

Vrućine dovode do pada krvnog pritiska, a usled znojenja gube se tečnost i so iz organizma. Ova kombinacija može da dovede do vrtoglavice, umora, glavobolje, ali i gubitka svesti. Ukoliko se iskombinuje sa hroničnim stanjima organizma i uzimanjem lekova, onda situacija može da bude još ozbiljnija.
Generalno je pokazano da visoke temperature dovode do doživljaja opšte nelagode i neprijatnosti. Takvo stanje tela posledično može da dovede do smanjenja pažnje, naročito na periferne signale.

"Opšti savet je odmor, redovno uzimanje terapije usled postojanja hroničnih bolesti, uzimanje tečnosti i isključivanje alkohola iz upotrebe, jer je diuretik i dovodi do dehidratacije", napominje za portal N1 Jelena Milošević.

Nedostatak sna i mikrospavanje

Uopšteno govoreći, nedostatak sna dovodi do usporenih psihomotornih reakcija, kaže Milošević i dodaje da će neispavan vozač više biti fokusiran na sopstveno stanje i na to da ne zaspi za volanom, a manje na saobraćajnu situaciju.
Ona takođe kaže da je problem što je ovaj fokus na sopstvenu neispavanost kada vozite nešto što može da vam odmogne i da vas dovede u opasnost.

"Neispavanost može da dovede i do fenomena mikro spavanja. Mikro spavanje je gubitak svesti u trajanju od manje od jedne sekunde do nekoliko minuta i tada osoba ne spava u uobičajenom smislu, ali nije ni budna. Gubljenjem svesti, osoba gubi i kontrolu nad vozilom i saobraćajnom situacijom. Treba imati na umu da i manje od jedne sekunde gubitka svesti za volanom može da bude kobno po vozača i druge učesnike u saobraćaju", napominje Milošević.

Alkohol

"Upotreba alkohola oslabljuje procesuiranje vizuelnih informacija, pažnju, apstraktno rezonovanje i vizuelno - motornu koordinaciju. Česta je zabluda da ljudi "bolje voze" ili "voze podjednako dobro" pod uticajem alkohola. Nalazi pokazuju da kada su na srednjem nivou intoksikacije organizma, vozači procenjuju da je intoksikacija manja nego što jeste, a sebe smatraju sposobnijim za vožnju nego što u realnosti jesu", kaže psiholog.

Ona konstatuje da je ovakva percepcija prilično opasna jer iskrivljuje realnu sliku, a samim tim i procenu saobraćajne situacije.

Energetski napitak ne sme biti zamena za san

Energetski napici sadrže visoku koncentraciju šećera i kofeina, mnogostruko više od kafe. Oni u trenutku podižu budnost i raspoloženje, ali deluju kratkoročno, jer u njima ne postoje drugi sastojci, na primer proteini, koji bi delovali na dugoročnije održavanje nivoa energije.

"Energetska pića nam daju energiju bez pokrića. Umoran organizam sa prividnom snagom koju je dobio iz napitka, suočava se sa naporom za koji nije spreman. Zato energetsko piće nikako ne sme biti zamena za san, naročito ne u vožnji", napominje Milošević.

Ona dodaje da je posebno opasno konzumiranje energetskih napitaka u kombinaciji sa alkoholom, jer dovodi do povećane aktivacije organizma, a smanjenih mera opreza. Drugim rečima, konzument je tada u većoj opasnosti da se upusti u različita rizična ponašanja, kao što je brza i nebezbedna vožnja. Posebno zabrinjava što je upravo ova kombinacija pića trend među mladim ljudima.

Droge

Što se tiče uzimanja droga, ona navodi da nije jednostavno precizno proceniti efekat pojedinačnih droga na vožnju - odsustvo podataka o rasprostranjenosti korišćenja, nemogućnost detektovanja, studije zasnovane samo na podacima iz saobraćajnih nezgoda, kombinovanje više različitih droga ili kombinovanje sa alkoholom...

"Ono što je sigurno poznato jeste da konzumiranje droge, uopšteno govoreći, može da utiče i direktno i indirektno na vožnju. Direktan uticaj se odnosi na akutni uticaj na psihomotorne sposobnosti u vožnji, a indirektan na ostavljanje dugoročnih posledica na telo konzumenta, koje povratno, na duže staze, mogu uticati na vozačevu performansu", kaže Milošević.

Lekovi

Kada su lekovi u pitanju, važno je pratiti uputstva proizvođača koja daju smernice i preporuke u skladu sa raspoloživim podacima o konkretnom leku, a u vezi sa upravljanjem motornim vozilima.

Šta još treba izbegavati?

"Najčešći ometajući faktor u vožnji, u današnje vreme, je mobilni telefon. Ometači mogu da budu i različite telesne senzacije usled gladi, žeđi, bola, nedostatka sna, ali i preplavljenost osećanjima i nemogućnost vozača da se u trenutku vožnje nosi sa njima", smatra sagovornica portala N1.

Psiholog dodaje da ometači mogu na tri načina da utiču na vožnju: vizuelno - kada se ne gleda na put, manuelno - kada se pusti volan i kognitivno - kada um nije usmeren na procesuiranje signala vezanih za saobraćajnu situaciju.