Viševekovna tradicija katolkinja u Bosni i Hercegovini, koje na svojim rukama tetoviraju krstove, izumire sa poslednjim staricama koje ih nose.

Običaj tetoviranja krsta na rukama katolkinja u Kraljevoj Sutjesci i u drugim delovima Bosne i Hercegovine nekada je bio simbol hrabrosti i identiteta.

Mara Bojić iz Čatića kod Kaknja jedna je od poslednjih žena koje nose tradicionalne tetovaže na rukama. Prvu tetovažu krsta uradila je kada je imala devet godina.

Mara, meštanka naselja Čatići, poznata i po ustrajnoj nošnji tradicionalne katoličke odore i crne marame koja se nosi u znak žalosti za bosanskom kraljicom Katarinom, kaže da je tetoviranje krsta tradicija koja seže daleko u prošlost, a da je nastavljena i u periodu Otomanskog carstva, kada je postala simbol identifikacije.

Postupak tradicionalne tetovaže bio je bolno nanošenje čađi na kožu pomoću slamke od metle, a tetoviranje se radilo isključivo u martu, na dan Svetog Josipa. Smatralo se da se tetovaža prima bolje što je devojčica mlađa.

„Samo hrabre devojčice su smele da tetoviraju krst na ruku, a posebno je bolno to raditi na nadlanici. Tako smo se razlikovale od žena drugih vera. Muslimanske žene su tako nanosila kanu na ruke i to je bio nekakav njihov znak raspoznavanja“, kaže je 71-godišnja Mara Bojić.

Priča da su ljudi ranije više primećivali i više se zanimali za nejne njene tetovaže. Danas, kada tetovaža više nije tabu i veliki broj ljudi ih nosi i s ponosom pokazuje, tetovaže starih katolkinja više nisu interesantne.

„Sumnjam da će neko nastaviti ovu tradiciju kada mi umremo. Mogu tetovirati ove moderne leptirove ili cvetove, ali neće ovakve krstove“, kaže Bojić.

Fra Zvonko Martić obavio je niz istraživanja u vezi sa tradicionalnim običajima katolika u Bosni i Hercegovini i smatra da neka istraživanja pokazuju da su tetovaže krstova na rukama žena bile prisutne i u predslovenskom periodu na Balkanu.