Novogodišnje odluke - kako sami sebi da pomognemo

Na pitanje u čijim je rukama sreća i šta bi trebalo učiniti da pojedinac živi bolje, građani loptu često prebacuju u dvorište politike.

"Mislim da je sad glavna samo politika, svugde, svugde, svugde. Od uzimanja penzionerima, smanjenja plata, sve je to zavlačenje ruku u džepove".

"Stranačku borbu da izbrišemo. Iz razloga što su to večite protivrečnosti koje ne vode ničemu".

Neretko je tu i osećaj beznađa.

"Šta mogu, ne mogu ja ništa da promenim".

Čovek tranzicije nije slobodno biće, smatra sociolog Ratko Božović i dodaje - živimo u zemlji urušenih vrednosti, uz nedostatak političke kulture.

"Mislim da su ovde prisutni pojmovi dugog trajanja. To znači tradicionalizam koji nas pritiska poprilično, znači kao društvo koje se još nije oslobodilo tih nanosa tradicije i autoritarni mentalitet. Autoritarni mentalitet podrazumeva podanike, ja ih nazivam prodanici, jer su prodali svoju samostalnost, svoji slobodu. Jer idu samo za vođom koji ih zavodi, razvodi, uvodi, navodi.. i onda ostaje pitanje šta je sa njihovom slobodom?", pita se Božović.

Tek pojedini smatraju da pesimizam nije lek.

"Više da se trudimo, da budemo malo bolji ljudi, da bolje mislimo, pa će nam biti valjda malo bolje".

Praznična atmosfera je većini ljudi prirodna, ali je nametnuta, pa će one pritisnute brigama često gurnuti u depresiju. Profesorka Nevena Čalovska Hercog poručuje - gospodari smo svog života čak i kada nas muče egzistencijalna pitanja.

"Život je kao projektna aktivnost. Šta ću ja u svom životu? Kako ću? Ko će mi pomoći? Šta treba da izbegavam? Na šta treba da se oslonim? U stvari traži jedan svestan napor sagledavanje sopstvenog života, ja kažem iz helikoptera, kao meta pozicija. To onda omogućava da se promene dešavaju, tj. da ih mi pravimo. To je velika razlika", smatra psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog.

I dodaje - sreća je dostižna i van preambicioznih ciljeva, uz ličnu odgovornost, bez prebacivanja krivice na drugoga, upornost i svest da mali poraz nije katastrofa.