Kristijanija, ili kako se danas zove Slobodni grad Kristijanija, je autonomna oblast danske prestonice Kopenhagena i najveći je izvor kontroverzi u jednoj od najuređenijih zemalja sveta.
Kristijaniju naseljava 850 ljudi, a prostire se na 34 hekatara zemljišta. Ovo naselje privremeno je bilo zatvoreno 2011. godine zbog brojnih rasprava unutar Vlade Danske – šta uraditi sa tim područjem. Međutim, Kristijanija je ponovo otvorena za javnost i predstavlja jedan od najatraktivnijih delova zemlje.
Turističi je naprimamljivija svima onima koji vole nešto opušteniji životni stil.
Izgrađena je od vojnih baraka, a u njoj se nalaze i delovi koji datiraju još od 1617. godine, kada je na ovoj teritoriji bio grad Kristijanšvan koji je tada imao status slobodnog grada, a Danska bila u sastavu Švedske.
Mesto je kroz istoriju bilo poznato i kao mesto pogubljenja za vreme ratova, a obzirom da liberalni životni stil koji se danas tu vodi – Kristijanija sa sobom nosi i određenu simboliku.
Od vojne zone – do slobodne teritorije
Vojska se iz ovog dela iselila 1971. godine. Mesto su tada preuzeli beskućnici, zgrade su bile prazne, a u međuvremenu je tu otvoreno i nekoliko igrališta za decu. Kupovina nekretinina u tom delu je bila izuzetno povoljna, a to je bilo i mesto protesta protiv danske vlade.
26. septembra 1971. godine, autonomnu teritoriju Kristijanija proglasio je Jakob Ludvigsen, novinar poznat po izdavanju magazina Hovedbladet (Glavne novine), koje je čitala uglavnom mlađa populacija u Kopenhagenu.
U jednom od izdanja, Ludvigsen je objavio članak u kojem traži istraživanje „Zabranjenog vojnog grada“ – koji je na kraju odveo do proglašenja slobodne teritorije. Ludvigsen je napisao:
Ludvigsen je bio i koautor Ustava Kristijanije u kojem stoji:
„Cilj Kristianije je kreirati samoupravljačku jedinicu, gde je svaki individualac odgovoran za dobrobit cele zajednice. Naše društvo biće samoodrživo, i kao takvo, naša težnja će biti ka našem uverenju da se psihološka i fizička beda mogu izbeći“.
Kristianiji je automatski pridružio hipi pokret Danske, anarhisti i aktivisti – a pesma iz 1976. godine koju je izveo bend Bifrost postala je nezvanična himna ovog dela Kopenhagena. Pesma se zove „You Cannot Kill Us“, ili „Ne možete nas ubiti“.
Meditacija i joga su uvek bile sastavni deo ove zajednice. Kristiania je rado prihvatala zavisnike o drogama, koji se više nisu mogli boriti sa regularnim društvom. Pozorišna scena je cvetala u ovom delu grada – a za sve je važio uslov koji je postavljen u Ustavu.
U međuvremenu, zakoni su se redali – društvo koje je stanovalo tu ih je usvajalo, a mesto je postalo turistička atrakcija. Alkohol i lake droge su se tu prodavale otvoreno, a nije postojala niti zabrana za prodajom kokaina, ekstazija, amfetamina i heroina.
Heroin i sve teške droge su zabranjene do 2004. godine.
Borba za monopol u trgovini drogama
Borbom su uspeli da osiguraju legalan kanabis, 1995. godine – a za uzvrat im je naplaćivan porez na vodu, struju i odvoz smeća. 2005. godine, na ovom prostoru zabeležen je nemili događaj koji je rezultirao jednom smrću i nekolicinom povređenih. 26. aprila, na Pusher Streetu (mestu prodaje droga) došlo je do nasilja, jer je banda Norrebro, iz sasvim drugog dijela grada želela da preuzme trgovinu narkoticima.
Otkriveno je da su se pojedinci infliltrirali tu – s ciljem preuzimanja trgovine narkoticima. U pucnjavi je povređeno nekoliko osoba, a jedna je preminula. Neki su ovaj tragičan događaj videli kao kraj zajednice, ali to se nije ni desilo.
Nemiri na ovom prostoru javili su se 2007. godine, kada je jedna kompanija htjela da prisvoji deo Kristianije, što rezidenti ovog ‘raja na zemlji’ nisu dozvolili. Policija je ušla u Freetown Christiania, a naišli su na žestok otpor.
Deo grada je bio pod opsadom 24 sata, 50 ljudi je uhapšeno i zatvoreno.
U Kristianiji nije dozvoljeno posedovati automobil. Ipak, grad okružuje ukupno 135 privatnih automobila, čiji vlasnici žive u ovom distriktu – a mogu ih voziti samo izvan zidina autonomne pokrajine.
Takođe, od samog osnivanja, 1970. godine u ovom delu sveta dozvoljen je gay aktivizam, zabave čak i gay teatar. Postoji cela zgrada koja je posvećena seksualnim slobodama.
Christiania je tokom godina svoje egizstencije nekoliko puta bila na ivici gašenja zbog nemira, koji su mahom izbijali zbog ilegalne trgovine drogom, infiltriranja bandi koje su želele da preuzmu trgovinu narkoticima, no uprkos svemu tome – ostali su jaka zajednica, koja se kako-tako obračunava sa svim radnjama koje njihov Ustav, statut ne dozvoljavaju.
Šta političari Danske kažu
– Kristiania je mesto za ljude koji žive drugačije. Njihove vrednosti su duboko usađene – i njih treba tretirati kao individualce.
– Njihov kolektivni duh nije fer, ne žele normalizaciju. Oni imaju privatno vlasništvo, koje je javno.
– Postavlja se pitanje da li treba dozvoliti ljudima da okupiraju centralni deo Kopenhagena. Da li je to legalno?
– Politički prioritet treba biti taj da im se izgrade nove kuće, sa drugačijom vrstom vlasništva
U međuvremenu, odbijeni su projekti modernizacije Kristianije vredni 114.000 evra. Kristiania se modernizuje sama od sebe, tako što njeni stanovnici organizuju radionice, sastanke i kreiraju planove razvoja. Njihov efekat priznao je Grad Kopenhagen, a njihova delatnost uvrštena je u Agendu samog grada.
Kristiania ima i svoju zastavu, crveni baner sa tri žute tačke koje simbolizuju tri slova -I unutar imena. Boje su odabrane jer, navodno, kada je vojska otišla iz ovog dela grada pred kraj šesdesetih godina, pronađeno je dosta crvene i žute boje.
O ovom mestu na svetu se piše kao o ‘hipi komuni’, ‘jedinom slobodnom zonom na svetu’, ‘mestu kojeg morate da posetite pre nego što umrete’, ‘grad za zavisnike o putovanjima’ i ‘izgubljenom raju u Evropi’. U svakom slučaju, mesto koje graniči s Utopijom.
