Pržena hrana nije baš zdrava, ali se štetnost može smanjiti

majonez — REUTERS/Yves Herman | REUTERS/Yves Herman

Prženi i pečeni krompir i ostalo krtolasto povrće, kao i čips, grickalice, tost, kolači, keksi, žitarice za doručak i kafa, hrana je koja sadrži najveću količinu akrilamida, hemijskog sastava za koji kažu da može da poveća rizik od razvoja raka.

O potencijalno karcinogenom delovanju akrilamida na ljudsko zdravlje počelo je da se priča 2002. godine, kada je jedno istraživanje sprovedeno u Švedskoj pokazalo da se prženjem i pečenjem krompira i proizvoda od žitarice on stvara u hrani.

Budući da je za akrilamid bilo poznato da povećava rizik od razvoja raka kod životinja, te se utvrdilo da se taj isti spoj nalazi u širokom spektru prehrambenih proizvoda koje svakodnevno koristimo, porast zabrinutosti za njegovom izloženošću u ishrani nije neobična.

Ali, rezultati dosadašnjih istraživanja pokazali su limitirane i nekonzistentne rezultate kada se govori o povećanju rizika od razvoja raka kod ljudi.

Evropska agencija za hranu (EFSA) zaključila je da trenutna izloženost akrilamidu u ishrani čoveka nije razlog za zabrinutost, objašnjava nutricionistkinja Sara Sila.

Kod odraslih najveći izvori akrilamida su prženi krompirići i kafa, hleb, keks, grickalice i slično.

Kod dece najveći izvor akrilamida u ishrani su proizvodi od prženog krompira, hleb i žitarice za doručak, ističe nutricionistkinja i dodaje da je izloženost akrilamidu u ishrani moguće smanjiti.

Pri termičkoj obradi hrane preporučuje se izbegavati preterano prženje i pečenje hrane, odnosno s termičkom obradom završiti kada hrana postigne zlatnosmeđu boju, a izbegavati postizanje 'reš pečene' boje, piše zadovoljna.hr.

Teme