Ono što znate ne čini vas inteligentnom osobom.
U suštini, ono što znate a što ste naučili u školi, kroz knjige… odnosi se na tzv iskristalisanu inteligenciju i potpuno je različito od „tečne inteligencije“ a manje konkretno od inteligencije uopšte. Inteligencija se manje odnosi na sposobnost pamćenja koliko na mogućnost apstraktnog razmišljanja, sposobnost identifikovanja određenih obrazaca, rešavanje problema i razum.
Inteligencija je kompleksna stvar i na nju utiče ono što svakodnevno radimo. Ovo su četiri manje poznate stvari o inteligenciji.
Igrice vas neće učiniti inteligentnijim
Povećanjem stope Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, različite kompanije su promovisale određene igrice kao rešenje za problem starenja mozga. Njihov koncept je jednostavan: igrajte igrice koje zahtevaju da pamtite reči ili stavljate određene objekte na mesta predviđena za njih a rezultat će biti poboljšanje pažnje i pamćenja. Iako ovo jeste tačno postoji zabluda da ćete igranjem ovih igrica postati inteligentniji. To jednostavno nije istina.
Inteligentniji imaju više šanse da obole od mentalnih bolesti
Ako ste gledali biografski film „Beautiful Mind“ u kojem Rasel Krou oživljava životnu priču nobelovca Džona Neša onda znate tragediju koja je šizofrenija donela poznatom matematičaru. David Foster Wallace, intelektualac poznat po svom pisanju, borio se sa depresijom više od 20 godina i na kraju je izvršio samoubistvo 2008. Ovaj trend mentalnih bolesti među intelektualcima seže do imena kao što su Abraham Linkoln, Isak Njutn i Ernest Hemingvej.
Odakle ova veza dolazi? Istraživanje gena pokazalo je da inteligentniji ljudi imaju veću šansu da obole od neke mentalne bolesti. Studija iz 2005. pokazala je da će ljudi koji imaju bolje rezultate na testovima iz matematike imati veće šanse da obole od bipolarnog poremećaja.
Noćne ptice inteligentnije
Brojne studije govore o štetnosti kasnog odlaska na spavanje. Bez obzira da li sedite uz kompjuter, tv ili radite nešto drugo ostajanje budnim u kasne sate kada vaš bioritam kaže da bi trebalo da spavate ometa brojne biološke procese i povećavaju rizik od dijabetesa, kancera ili neplodnosti.
Ipak za noćne ptice ima i dobrih vesti. Dva istraživanja su pokazala da su ovi ljudi inteligentnijii od onih koji rano odlaze na spavanje. Takođe, oni su postizali bolje rezultate na testovima merenja indukovanog rezonovanja a to se smatra dobrim pokazateljem opste inteligencije.
IQ testovi su prilično loš način merenja inteligencije
Kada se uzme u obzir kompleksnost inteligencije i činjenica da postoji toliko oblasti inteligencije nepraktično je verovati da se ona može izmeriti IQ testovima. Studija iz 2012. koju su sproveli kandaski naučnici a koja podržava ovu teoriju navodi da je inteligencija zapravo određena kratkotrajnim pamćenjem, sposobnošću rezonovanja i verbalnim mogućnostima od kojih se nijedana oblast zapravo ne meri na testovima. Autor studije Adrian Owen tvrdi da su ovi faktori nezavisni i nepovezani međusobno i da u jednoj možete biti brilijantni a u drugoj jednostavno užasni.
IQ testovi su nastali u vremenu kada je inteligencija bila drugačije definisana nego danas zbog čega psiholozi smatraju da je neophodno ceo koncept merenja inteligencije zameniti nečim drugim . Izvor: Medical Daily
