Posao ratnih fotografa izuzetno je težak, a kažu da je, koliko god se trudili, "pod bombama" teško ostati neutralan i objektivan.
Andrea Brus je dokumentarna fotografkinja u čijem je radu fokus na životu ljudi u posleratnim uslovima.
Poslednjih deset godina radila je u nekim od zona najvećih sukoba, pre svega Iraku i Avganistanu.
Dobila je brojne nagrade, uključujući World Press Photo Award.
Sirija je na nju ostavila poseban utisak.
„Kada je o ratnoj fotografiji reč, mislim da je važno da predstavite obe strane u ratu, ili sve strane u ratu, bez obzira na to kakva je njihova politika. Ljudi moraju da znaju da je rat rat i da na obe strane ima srceparajućih, tužnih sudbina“, kaže Andrea Brus.
Njen kolega Stenli Grin poslednjih 25 godina svedoči o stvaranju i padovima velikih sila, invazijama na teritorije i oslobađanjima, masovnim migracijama, deportacijama, raseljavanju, gladi u svetu, sukobima, ratovima i razaranju. Kaže da je, koliko se god trudili, teško ostati neutralan i objektivan.
„Teško je da ostanete objektivni kad vam neko baca bombe po glavi i pokušava da vas ubije. Koliko god se trudili, osetićete povezanost sa nekim, počećete da ga podržavate. To je priroda zveri. Bio sam sa ubicama, raznim skotovima, komandantima, ludacima, ali sam morao i da delim hleb sa njima i slušam njihove ideje i sedim sa njima i da svoje privatno mišljenje zadržim za sebe“, kaže Stenli Grin.
Misija ovih ljudi, ratnih fotografa, je, kako kažu, samo jedno – da svetu pokažu koliko običan čovek pati zbog političkih i ekonomskih interesa – glavnih uzroka svakog rata.
Više o tome u prilogu ispod:
