Sasvim je izvesno da kod ljudi i životinja bioritam diktira vreme kada bi trebalo jesti ili otići na spavanje. No, iako to nije tako očigledno, i biljke imaju svoj unutrašnji ili biološki sat.

Na bioritam biljke, koji između ostalog, reguliše vreme kad bi ona trebalo da otvori ili zatvori svoje latice, utiče sunčeva svetlost.

Biološki sat ili cirkadijski ritam čini niz bioloških ritmova unutar određenog perioda, definisanog kao vreme potrebno da se završi jedan ciklus od 24 sata, koliko treba Zemlji da se okrene oko svoje ose.

Biljke znaju da je noć ili dan na osnovu nivoa šećera koji sadrže, objašnjava Frank Verner iz nemačkog Udruženja za ukrasne biljke. Šećer se proizvodi fotosintezom, a biljkama je potrebna sunčeva svetlost da bi taj proces ostvarile.

Postojanje biološkog sata kod biljaka je naročito važno, kako bi se pripremile za noć kad je potrebno uskladištiti energiju, ali i za ostatak dana kad se može slobodno odvijati fotosinteza.

Kad zalazi sunce, biljke znaju da je to trenutak za zatvaranje cvetova. Ali, ako ih premestite na neko drugo mesto, unutrašnjii sat im se poremeti, što rezultira svojevrsnim „džetlegom“, kao rezultatom narušenog prirodnog ritma, te može doći do usporenog rasta biljke.

Stoga Verner savetuje svima koji se bave cvećarstvom da biljkama, tokom njihovog odgajanje, osiguraju da im se ne remeti unutrašnji sat. To je jedini način da se osigura sazrevanje plodova na vreme.