Kris Skajf radi jedan od najvažnijih poslova u Britaniji jer je odgovoran za najpoznatije ptice u kraljevstvu. Po legendi čvrsto ukorenjenoj u britanskom kolektivnom imaginarijumu, ako svi gavranovi napuste londonski Tauer kraljevstvo će propasti, a zemljom zavladati nered.

Impozantna hiljadugodišnja kraljevska tvrđava na obali Temze zatvorila je svoja vrata u doba karantina, baš kao i mnoge druge turističke znamenitosti. 

To je Skajfu, koji ionako na leđima nosi veliki teret opstanka kraljevstva, stvorilo problem kao nikada pre – kako da zabavi svoje slavne letače koji iznenada više nisu imali sa kime da se igraju i kradu im hranu. 

To je podstaklo strahove da će ptice, koje nazivaju čuvarima Tauera, da pokušaju da pobegnu u potragu za poslasticama i, još gore, ostvariti proročanstvo.

U Taueru živi osam gavranova: Merlina, Popi, Irin, Džubili, Roki, Heris, Grip i Džordž. Kraljevskom odlukom iz 17. veka onde ih mora biti šest, ali Skajf kaže „da ih za svaki slučaj drži osam“.

Oni slobodno mogu da skitaju londonskom tvrđavom, ali krila su im malo podrezana kako ne bi odlutali predaleko.

U martu je u Britaniji proglašen lokdaun, ali su Skajf i njegova trojica pomoćnika na smenu dolazila u Tauer kako bi ptice i dalje imale sve što im treba. Najveći je problem bila zabava.

„Nije bilo posetilaca i nisu imale šta da rade. Za vreme karantina ptice osim nas nisu videle nikoga“, kaže Skajf, koji im je zato u nastambe doneo igračke, balone, ogledala i merdevine, i skrivao im hranu po tvrđavi da ih drži zaposlenima.

Za doručak im Skajf, u prepoznatljivoj crno-crvenoj odori, nosi obrok od piletine i mišetine koji gavrani radosno proždiru. Njegova je ljubimica Merlina, priznaje s osmehom. Posle doručka im otvara kaveze na južnom travnjaku da protegnu krila.

Tauer je ponovo otvorio vrata 10. jula, ali je pandemija imala katastrofalan učinak na broj posetilaca. Prošlog oktobra ih je, na primer, dolazilo 60 hiljada nedeljno, a sada je taj broj deset puta manji.

Ipak, pošto se život vratio u privid normalnog, gavranovi se privikavaju na to da opet vide ljude i vraćaju se u staru rutinu.

„I naravno, ne želimo da se legenda ostvari“, kaže na kraju Skajf.