Heklanje, tradicionalna veština izrade predmeta uz pomoć igle heklice i konca, u našim krajevima je uglavnom bilo vezivano za izradu unikatne ukrasne robe - miljea, kapa, šalova, rukavica ili delova odeće. Poslednjih godina na ovim prostorima sve popularnija je izrada heklanih igračaka. Novosađanska Mirjana Nikšić izrađuje igračke koristeći tradicionalnu japansku veštinu heklanja u krug, koja se zove amigurumi, a njeni heklani predmeti nalaze se u brojnim domovima kako u Srbiji tako i inostranstvu.
Za sebe kaže da je samouki zanatlija, a amigurumijem se bavi nekoliko godina. Počela je, na nagovor prijateljice, da hekla odeću za decu, a prve heklane igračke iz njene kućne radionice nastale su kada je želela da napravi poklone sestrinoj deci. I sada u slobodno vreme najčešće hekla igračke, piše Anadolija.
„Počela sam praveći sovice, likove iz crtaća… Prvo sam to pravila za porodicu i prijatelje, pa sam nastavila to da radim i za druge. Neko hekla odeću, neko hekla miljee, neko pravi dečje setove. Ja radim svašta i po svom nahođenju, ali uglavnom radim po narudžbini. Šta god izmaštate, ja ću to napraviti. I za sada nije bilo ideja koje nisam uspela da realizujem“, navodi Mirjana koja svoje rukotvorine predstavlja na Fejsbuk i Instagram stranicama „Veselo klupko“.
Kada je u maju rešila da svoje ručne radove predstavi na internetu, nije mogla ni da pretpostavi koliko će biti interesovanje za njih.
„Ljudi su neverovatno maštoviti. Otkako sam izašla na društvene mreže upoznala sam mnogo ljudi i ideja koje su me oduševile. Jer svaka ideja mi predstavlja izazov“, kaže Mirjana.
Najviše je do sada pravila figure zeka i meda, ali i kengura i zmajeva. Lavić Simba i Kalimero takođe su među traženijim lutkama, mada je heklala i avion.
„Jednom sam heklala igračku za kućnog ljubimca. Heklala sam malo prase za malo mače. Takođe sam radila čuvarkuće sa saksijama kao ukras za dečje sobe, a čeka me heklanje draperija za zavese u obliku zečeva“, nabraja naša sagovornica.
Najveći broj igračaka izrađen je od pamučnog konca ili od pliša, sa hipoalergijskim silikonskim punjenjem.
„Bezbednse su. Mogu da se grle i da se maze – zato se i prave“, navodi Mirjana.
Za izradu jedne igračke treba joj desetak dana do dve nedelje, ukoliko je neka zahtevnija figura. Kako ističe, za jednu igračku prosečne veličine koja je tehnički malo zahtevnija potrebno je oko 13.000 bodova heklicom. Ovaj hobi usklađuje sa poslom i roditeljskim obavezama.
Po obrazovanju je farmaceutski inženjer – master, a zaposlena je kao medicinska sestra, pošto joj je i to srednjoškolsko obrazovanje. Supruga je i majka dvogodišnjeg Lazara, koji je najviše i zadužen za kontrolu kvaliteta. Kako ističe, kada Lazar pomazi lutku i kaže: „jepo je“, to znači da je heklana figura spremna za novog vlasnika.
Mada, priznaje, nisu retke situacije kada neka od heklanih igračaka ostane u porodici jer se sinu jako dopala, pa Mirjana onda mora da ishekla drugu takvu, a opet unikatnu igračku.
Hobi joj je, kako kaže, po meri i u njemu se pronašla.
„Jako je lepo i opuštajuće. Zato sam time i počela da se bavim. A imam i kome da pravim igračke, stalno stižu nove ideje, pa je time zadovoljstvo veće. Maštam o tome da jednog dana imam svoju radionicu i da se tome više posvetim. Ali imam i ambicija da se bavim još nekim vrstama ručnog rada. Ako mi vreme dozvoli“, navodi Mirjana Nikšić.
