Različiti ljudi imaju različite hobije. Jedan od zasigurno najvećih kolekcionara hemijskih olovaka je Faruk Fazlagić iz sela Orizare kod Velesa, u Makedoniji.
Zaposlen je u fabrici za proizvodnju kreča, porodičan je čovek, ali ga ništa ne sprečava da svoj hobi još od malih nogu gaji i dan danas.
“Ljubav prema hobiju, kolekcionarstvu, tačnije sakupljanju hemijskih penkala javila se još u mojoj ranoj mladosti. Sećam se, imao sam 12 godina kada sam sa tadašnjih pet dinara kupio prvu hemijsku olovku u gradu Prilepu 2. avgusta sada već daleke 1980. godine. Motivisale su me te razne boje hemijskih penkala, moć mastila i mogućnost da se sa njima piše, prenese ono što čovek misli. Priznaću, ni slutio nisam da će to potrajati i dan danas, te da ću stići do broja koji je za rubriku verovali ili ne, oko 7.000 hemijskih penkala i olovki“, rekao na početku svoje neobične priče ovaj strastveni kolekcionar hemijskih penkala i olovki.
Fazlagić ističe da je njegova kolekcija raznovrsna.
“U svojoj raznovrsnoj kolekciji, sem penkala, imam i raznih značaka čiji broj iznosi više od 2.000, zatim upaljače, mnogobrojne privezke, britve, tabakere. Volim te neke malene stvarčice koje meni mnogo znače. Većinu svoje kolekcije koju posedujem, prikupio sam od mnogih kompanija, nešto sam i sam kupovao od svog skromnog džeparca kao mladić, a dobar deo sam dobio od svojih prijatelja iz dijaspore koji mi godišnje donesu stotine penkala i raznih zanimljivih stvari, na čemu sam im zahvalan“, ističe Faruk.
Iako je teško izdvojiti od obimne i bogate kolekcije šta mu je najdraže, ipak, ovaj kolekcionar ima svoju najdražu stvar – tabakeru, koju mu je poklonio prijatelj.
“Jedna od omiljenih stvari u mojoj kolekciji je i tabakera koju mi je poklonio jedan dragi prijatelj, u znak poštovanja, dugogodišnjeg prijateljstva i svih zajedničkih trenutaka koje smo proveli“ , kaže Faruk, dodavši:
“Značke sam takođe davno počeo sakupljati. Bilo je to vreme kada je bilo u modi biti kolekcionar značaka i tako nekih finih stvari. Puno mojih prijatelja mi je pomoglo pri prikupljanju značaka. Jedan moj kolega po hobiju koji je sada u dubokoj starosti, došao je pre dvadesetak godina i rekao mi da on više ne može da brine o materijalu koji poseduje i dao mi je u amanet deo njegove kolekcije koji brižno i dan danas čuvam. Ima tu svega i svačega, počevši od fabrika u kojima sam radio, do jugoslovenskih političara, muzičara i ostalih ličnosti iz javnog života“.
On smatra da kolekcionarstvo nije samo hobi, već mnogo više od toga.
“Kolekcionarstvo ustvari nije samo hobi, ono ima nekoliko važnih aspekata, među kojima bih izdvojio onaj društveni. Otvara mnoga vrata, upoznao sam puno menadžera velikih kompanija koji me udostoje poklonima, neki su mi postali i prijatelji, sa svojim kolegama kolekcionarima sam razmenjivao penkale, a i sve ove stvari su naše uspomene i onda kada sam najnervozniji ja sređujući svoju kolekciju smirujem sebe i odmaram se“, kaže Fazlagić.
