Stručnjaci tvrde da mono-natrijum glutamat (MSG), koji je česti sastojak azijske kuhinje, nije opasan po zdravlje ako se konzumira u normalnim količinama.

Kineski restorani sve su popularniji i u Srbiji, i više nisu rezervisani isključivo za centar Beograda, već ih možete naći ušuškane između stambenih blokova u gradovima širom zemlje. Ono što vam, međutim, možda nije poznato jeste da azijsku kuhinju na zapadu već decenijama bije loš glas, i to zbog malo pojačivača ukusa koji ponekad dodaju u svoja jela – mono-natrijum glutamata (MSG). No, razloga za brigu nema, jer kako prenosi „Business insider“, hemičari poručuju da MSG, u normalnim količinama, uopšte nije opasan po naše zdravlje.

Mono-natrijum glutamat (MSG) otkrio je 1908. godine japanski hemičar Kikunae Ikeda, u želji da sazna zašto su alge, koje su kuvari često dodavali jelima, toliko pojačavale ukus hrane. Ikeda je saznao da ključ leži u L-glutamatu, običnoj amino kiselini. Glutamat se inače nalazi svuda i prisutan je u brojnim namirnicama, poput mesa, mlečnih proizvoda i povrća, a čak ga i ljudski organizam proizvodi dok vari hranu.

U čemu je razlika između glutamata i MSG-a? Pa, kao što mu i samo ime kaže, MSG sadrži jedan atom natrijuma zbog čega ima oblik soli, te ga je lako koristiti kao začin.

No, MSG već decenijama bije loš glas. Pojedini ljudi tvrde da je reč o toksinu koji izaziva glavobolje, znojenje i osećaj letargije i iscrpljenosti.

Sve je počelo 1968. godine, kada je jedan naučnik objavio tekst u časopisu „New England Journal of Medicine“ gde je opisao svoje iskustvo sa nečim što je nazvao “Sindrom kineskog restorana”. On je tvrdio da je nakon konzumiranja kineske hrane osetio ukočenost u potiljku koja se potom širila na ruke i kičmu, te da ga je obuzela slabost uz jako lupanje srca. Naučnici su tada tvrdili da je takvu reakciju prouzrokovao upravo MSG prouzrokovao

Ovaj dodatak jelima postoa je toliko ocrnjen, da su kineski restorani počeli da stavljaju “No-MSG” natpis na vrata, kako bi ublažili strah mušterija. No, čak i da uzmete porciju vašeg omiljenog kineskog specijaliteta bez MSG-a, onog trenutka kada ga začinite soja sosom, jelu ste upravo dodali ozloglašeni pojačivač ukusa.

Brojna istraživanja, od 60-ih godina do danas, utvrdila su, međutim, da normalna doza MSG-a nema negativnih posledica po naše zdravlje i da ne može izazvati misteriozni “Sindrom kineskog restorana”.

Ipak, i u ovom slučaju se pokazalo da je nečiju reputaciju veoma lako uništiti dok je povratak poverenja daleko teži poduhvat. Zato se nedavno oglasilo i Američko udruženje hemičara (ACS) u još jednom pokušaju da razbiju negativne mitove o MSG-u.

ACS ističe da su sva istraživanja pokazala da “MSG može da ima određeno dejstvo na pojedince, i to isključivo ako se konzumira u ogromnim količinama na prazan stomak, dok je za većinu ljudi sasvim bezbedan”.

Tako da zdrava osoba može osetiti izvesne simptome samo ukoliko se najede ovog pojačivača ukusa, i to na prazan stomak. No, teško je poverovati da bi normalan čovek mogao da konzumira MSG na takav način – to ima smisla koliko i da supenom kašikom jedete kuhinjsku so, a i to bi ostavilo loše posledice po vaše zdravlje.

Što se samog glutamata tiče, ACS objašnjava da je reč o jednoj od 20 amino kiselina koje su sastavni deo proteina koji se javljaju u prirodi. Razloga za brigu uopšte nema, poručuju američki hemičari.

Ipak, ako je MSG zaista potpuno bezopasan po zdravlje, postavlja se pitanje zašto ljudi tvrde da su imali loša iskustva sa hranom koja je sadržala ovaj začin?

U većini slučajeva jednostavno je reč o placebo efektu. Ukoliko mislite da nešto osetite, možete sebe naterati da se i zaista tako osećate. Neki ljudi su možda imali slične reakcije ukoliko su konzumirali novu hranu koja sadrži sastojke na koje su alergični, ali to nikako ne može biti MSG, jer on jednostavno ne proizvodi antitela koja bi mogla da izazovu alergijsku reakciju. Treba uzeti u obzir i da ima onih koji previše jedu, kao i ljudi koji su inače osetljivu na prisustvo natrijuma u hrani.

“Ukoliko vam neko kaže da je nešto loše po vas, a ne može da vam da konkretan odgovor zašto, onda je vaš zadatak da to saznate sami. U tome je i poenta nauke, a ne u prihvatanju nečega kao istine bez valjanih dokaza”, zaključuje se u poruci Američkog udruženja hemičara.