Ako želite da vam deca budu uspešna - ne radite ove stvari

Kada je Sara, četrnaestogodišnja ćerka Džerija Grofa, rekla ocu da želi da prepliva više od 14 kilometara dugo jezero jedne nedeljne jutro, on je mogao da reaguje na nekoliko načina: ova ideja je luda - pa čak i opasna. Trebalo bi prvo više da vežbaš plivanje. Već imamo druge planove.

Umesto toga, Džeri i njegov sin su čamcem pratili Saru dok je plivala. A Džerijeva supruga, brat i snaja vozili su se uz jezero u slučaju da Sari zatreba prevoz kući, napisala je Suzan Dominus u svojoj tek objavljenoj knjizi, „Porodična dinamika: Putovanje u misteriju uspeha među braćom i sestrama.“

Sara je tog dana uspela da prepliva celo jezero i postavi rekord grada.

Danas je Sara Tru dvostruka olimpijka i profesionalna sportistkinja. Njen brat, Adam Grof, uspešan je preduzetnik. A njena sestra, Loren Grof, cenjena je književnica.

Imati roditelje koji podstiču nezavisnost bila je zajednička tema među ljudima koji su postigli izuzetne uspehe, navodi Dominus, novinarka New York Times Magazine-a koja je za knjigu intervjuisala šest porodica.

Ti roditelji „nisu se plašili da puste svoju decu da dožive neuspeh u nečemu što je delovalo zaista teško,“ rekla je ona. „Dozvoljavali su deci da prave svoje izbore, čak i ako su znali da će ti izbori biti teški.“

To je samo jedna od lekcija koje roditelji i staratelji mogu preuzeti iz njenog istraživanja o odgajanju uspešne dece.

Ne trenirajte trenera - pa ni svoju decu

Iako su roditelji koje je Dominus profilisala uglavnom podržavali snove svoje dece, nisu mikromenadžovali njihov napredak.

„Ni u jednoj od ovih porodica roditelji nisu bili previše uključeni u obrazovni život svoje dece,“ rekla je. „Obraćali su pažnju, bili su podrška, bili su tu.“ Ali kada bi dolazili na utakmice svoje dece, nisu pokušavali da govore trenerima kako da rade svoj posao.

Umesto toga, kaže Dominus, roditelji su se fokusirali na pružanje toplog, podržavajućeg doma, dok su nastavnici, treneri i mentori vodili glavnu reč u podučavanju i disciplini.

Vodite se primerom

Delimično, odrasli nisu „preterano roditeljstvovali“ jer su i sami bili zauzeti dajući snažne primere - radeći naporno i doprinoseći zajednici. Generalno, bilo da su radili u kući ili van nje, bili su „na mestima koja su za njih imala smisla,“ rekla je Dominus.

Dok je pedesetih godina u Floridi odgajala svoju decu, još jedna majka, Milisent Holifild, ubedila je državu da otvori školu za medicinske sestre za crne žene. Jedno od njene dece - Merilin Holifild odlučila je da bude među prvim učenicima koji su šezdesetih ukinula razdvajanje u svojoj srednjoj školi i kasnije postala lokalni građanski lider i prva crna žena partner u velikoj advokatskoj firmi na Floridi. Kao student prava na Harvardu, Milisentin sin Bišop borio se za promene radi rasne ravnopravnosti i kasnije ubedio Floridu da ponovo otvori pravni fakultet na Florida A&M Univerzitetu kako bi se obrazovalo više crnih advokata. Drugi sin, Ed, postao je kardiolog i aktivista za javno zdravlje.

Ovi ambiciozni roditelji preneli su veru da i njihova deca mogu osvojiti svet. „Vladalo je ogromno osećanje optimizma u mnogim od ovih porodica,“ rekla je Dominus. „Jedno je reći to naglas. Ali vaša deca znaju da li to zaista osećate ili ne, a njihovi sopstveni životi davali su im razloga za optimizam.“

To je zato što su mnogi od tih roditelja prevazišli teške stvari „ili iznenadili sami sebe, pa čak i društvena očekivanja.“

Još jedna zajednička tema bila je vrednovanje obrazovanja i radoznalost, otvorenost ka novim iskustvima poput putovanja, umetnosti i muzike.

Pronađite prava sela

Da bi imala takva iskustva, roditelji izuzetno uspešne dece morali su da pronađu prave ljude i okruženje. Obično su imali „sela“ podrške - bukvalno i figurativno.

„Nisu samo živeli u komšilucima koji su nudili mnogo sadržaja,“ rekla je Dominus. „Znali su da ih iskoriste.“

Holifildovi su živeli pored univerziteta u Talahasiju i to maksimalno koristili vodeći decu na kulturne događaje i upisujući ih na časove umetnosti, dečije pozorište i radionicu novinarstva.

Drugi roditelji trudili su se da povežu decu sa uspešnim ljudima od kojih su mogla da nauče veštine. Jing Čen se preselila u Sjedinjene Države iz Kine, radila sedam dana u nedelji u porodičnom restoranu i nije tečno govorila engleski, ali je negovala odnose sa lokalnim muzičarima kako bi njena deca mogla da nauče da sviraju instrumente.

Njen sin Ji postao je peti zaposleni u Toast-u, kompaniji za upravljanje restoranima koja je kasnije izašla na berzu sa najvećim IPO-om u istoriji Bostona. Sin Gang pridružio se drugom zapaženom startapu, Speak, koji koristi veštačku inteligenciju da pomogne ljudima da uče jezike. Ćerka Elizabet postala je lekarka. A sin Devon počeo je da radi za Amazon.

Razgovarajte o lošim stranama uspeha

Naravno, ne moramo svi da odgajimo direktore ili olimpijce. Ljudi koji ulože toliko energije u jedan cilj često imaju manje vremena za druge aspekte života, otkrila je Dominus.

„Da biste postigli zaista velike stvari potrebne su žrtve - a to može biti u ljubavi. Može biti u kvalitetu odnosa. Može biti u miru uma, slobodnom vremenu, refleksiji,“ rekla je.

Ako deca postave sebi izuzetno ambiciozne ciljeve, dobro je „podsetiti ih da to sa sobom nosi i cenu.“

Ne zamarajte se sitnicama

Roditelji ili staratelji često brinu da li donose ispravne odluke o stvarima poput zajedničkog spavanja ili kažnjavanja dece, ali Dominus kaže da „ove varijacije, ispostavlja se, imaju manji uticaj na ličnost i ishode nego što smo zaista mislili.“

Umesto toga, fokusirajte se na izgradnju jakih odnosa sa svojom decom i, što je najvažnije, kaže Dominus, „ne demotivišite dete preteranom uključenosti.“

Roditelji koje je Dominus opisala bili su tip koji nije rekao deci da moraju da preplivaju jezero, već su im dozvoljavali da probaju kada to žele - i bili su tu da ih vole i podrže bez obzira na to da li su uspeli ili oborili rekord, prenosi CNN.