Alpinista otkrio zašto je dolazak na vrh Everesta "poput horor filma"

Ono što većina ljudi možda ne očekuje jeste da dolazak na sam vrh nije ispunjen samo sunčevim zracima, zadivljujućim pogledom i slavnim osećajem postignuća. Metju je u razgovoru za Red Bull podelio šokantnu stvarnost svog uspona, uključujući i razlog zbog kojeg je dolazak na vrh bio trenutak koji više liči na horor-film, piše Index.

Istraživač je objasnio da prosečan uspon traje pet do šest nedelja kako bi telo imalo vremena za prilagođavanje. Ipak, upozorio je: „Ništa vas ne može pripremiti za područje poznato kao ‘Zona smrti’, u kojoj jednostavno nema dovoljno kiseonika, a vazduh je toliko redak da vas izluđuje.“

Zloglasna Zona smrti

Možda biste pomislili da će nakon prolaska kroz Zonu smrti, držanja koraka sa vodičima koji znaju zaobilazne staze i prizora tela preminulih penjača duž staze dolazak na vrh doneti olakšanje. Nažalost, to nije bio slučaj.

„Ušao sam u taj podvig zamišljajući da bi umiranje na vrhu Everesta, ako bi do toga došlo, bilo prilično umirujuće jer je nivo kiseonika toliko nizak da bih se jednostavno ‘ugasio’. Ali ne, vrh je toliko vetrovit i neprijateljski – to jednostavno nije lepo mesto. To je ekstremno“, objasnio je.

Kao u hororu

Na vrhu se, kaže, podsetio koliko je „daleko od bilo kakve pomoći“ i kako ga „niko neće spasiti“ ako se nešto desi. „Vetar stvara toliku napetost da ga mogu uporediti samo sa zvukom iz horor-filma“, nastavio je.

Kada je konačno stigao na vrh, bio je u stanju hipoksije, sa veoma niskim nivoom kiseonika, toliko da je „potpuno zaboravio da se fotografiše za sve svoje sponzore“. „U tom trenutku mi je bilo stalo samo do sebe, osećao sam se kao da sam pod dejstvom alkohola. Ali kada se suočavaš sa prirodom na tako sirov način, nije loše razmišljati samo o sebi“, zaključio je.