Više od skloništa: "Staro brdo" vraća dostojanstvo zlostavljanim i ostavljenim konjima i daje im šansu za mirnu penziju

Od 2015. godine, od kada zvanično radi azil, do sada je udomljeno oko 90 konja koji više nisu bili potrebni vlasnicima, a razlozi su različiti. Trenutno ih je u štalama 11, a broj se menja kada ljudi iz azila nađu dobre ljude koji će preuzeti konje iz utočišta i brinuti o njima do kraja. Posle godina straha i neizvesnosti, kod ovih plemenitih životinja oseća se spokoj i da su našle svoj dom.

U azilu za konje  „Staro brdo“, vreme teče drugačije. To nije obična farma, nije konjički klub gde se kaska ili se meri brzina u galopu. To je jedino utočište u Srbiji gde konji dolaze da bi, prvi put u životu, bili samo konji. Formiran kao odgovor na surovu realnost s kojom se suočavaju ostarele, iznemogle ili zlostavljane životinje, azil „Staro brdo“ postao je simbol nade. Za mnoge stanare ovog imanja, put do Lapova bio je poslednja stanica pre klanice ili kraj puta nakon godina teškog rada u šumi ili na njivi.

Dobrobit za konje pre komercijalizacije

Jedinog utočišta za konje u zemlji ne bi bilo bez osnivača i središta ove misije, a to je Željko Iličić. Zajedno sa grupom entuzijasta, pre više od jedne decenije Željko je odlučio da okrene leđa komercijalnom pristupu životinjama. Dok posmatra kobilu koja mirno pase zaboravljajući na ožiljke koje je donela sa sobom, Željko objašnjava filozofiju koja pokreće ovo mesto.

"Mi ne gledamo konja kroz njegovu upotrebnu vrednost. Ovde oni nisu alat, nisu sportski rekviziti i nisu teret. Svaki konj koji kroči na Staro brdo ima pravo na dostojanstvenu starost i mir, bez obzira na to koliko je "polomljen" došao kod nas. Naš cilj nije da ih iko ikada više jaše ili koristi za rad, već da im zacelimo rane – i one vidljive na telu, i one dublje, na duši“, rekao je za portal N1 Željko Iličić.

Država Srbija nije zakonski predvidela da ostarele, iznemogle i bolesne konje treba smestiti u utočišta - skloništa u kojima bi dostojanstveno dočekali starost ili bi bili udomljeni kod ljudi koji vole konje.

Spasavanje, rehabilitacija i (re)socijalizacija

Aktivistkinja u azilu Violeta Jović dugo i predano brine o konjima. Pojašnjava šta je zapravo utočište za konje. 

"Azil za konje je obiman projekat Udruženja Staro brdo čiji je cilj spasavanje, rehabilitacija, (re)socijalizacija i zbrinjavanje konja. Ovaj azil je jedini centar u zemlji osposobljen za prihvat i pružanje optimalnih uslova za život konja koji bi, da azil nije dostupan, usled trauma i povreda izazvanih nehumanim tretmanom, bili osuđeni da ostatak života provedu u neadekvatnim uslovima. Životinjama koje su prošle kroz pakao eksploatacije neophodno je pružiti podršku i pomoć kako bi im bila omogućena nova šansa za život i sanirane kako fizičke tako i psihičke posledice", rekla je za portal N1 Violeta Jović.

Neprekidna borba za opstanak skloništa 

Održavanje i opstanak azila za konje u Lapovu je, ipak, neprestana borba sa vetrenjačama. Troškovi hrane, veterinarskih usluga i lekova su ogromni, a azil se oslanja isključivo na donacije ljudi velikog srca i sopstvene resurse.

Svaki džak zobi i svaka bala sena ovde su dragoceni. Ipak, energija koju ovi konji emituju kada osete sigurnost je ono što drži volontere na okupu. Brojne kobile, kastrati, ždrebad i poniji pronašli su "mirnu luku" na samo par kilometara od centra šumadijske varoši Lapovo. 

Više od skloništa 

Azil za konje „Staro brdo“ je s vremenom postao i edukativni centar. Posetioci, a naročito deca, ovde uče o empatiji i odgovornosti. Uče da životinja nije predmet koji se odbacuje kada prestane da služi svrsi.

I dok se sunce penje visoko nad Šumadijom i Pomoravljem, a konji se mirno hrane i imaju sve neophodno, postaje jasno da je "Staro brdo" mnogo više od pukog prihvatilišta. Ono je dom za konje.