Danas se navršava 30 godina od ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Barseloni 1992.

Dugačak spisak događaja koji su obeležili to olimpijsko izdanje bi mogao da se napravi, ali Olimpics.com „oživeo“ je pet momenata Igara.

Drim tim: Sve je počelo Barseloni

U Barseloni 1992. doneta je odluka koja je promenila istoriju košarke na OI – dozvoljeno je slanje profesionalnih igrača.

To je doprinelo da Sjedinjene Države pošalju sve svoje NBA zvezde i formiraju nezaboravan tim: Irvin Medžik Džonson, Majkl Džordan i Leri Bird, trojica najboljih igrača svih vremena, zajedno sa Dejvidom Robinsonom, Patrikom Juingom, Karlom Melounom, Čarlsom Barklijem, Džonom Stoktonom, Skotijem Pipenom…

Formirali su tim Dream Team (Tim snova).

Sjedinjene Države su nadmašile sve svoje rivale snagom, ali i klasom, kvalitetom i „magijom“.

Čarls Barkli je bio najbolji strelac, sa 18 poena po utakmici. Džordan je, u najboljim godinama, završio takmičenje sa 14,9 poena po utakmici i postavio rekord po broju asistencija u jednoj olimpijskoj utakmici (12) protiv Nemačke.

Monserat Kabalje, Fredi Merkjuri i „Barselona“

I ceremonije otvaranja i zatvaranja Barselone 1992. bile su pun pogodak, ali ako postoji nešto što ih je obeležilo, to je bio nastup Monserat Kabalje.

„Barselona“ je objavljena 1987, a pevali su je dva najveća glasa u istoriji muzike: Monserat Kabalje i Fredi Merkjuri. Zajedno su nastupili 1988. na festivalu La Nit u Barseloni, kada se slavio dolazak olimpijske zastave u španski grad iz Seula. To je bio poslednji nastup uživo za Merkjurija, koji je preminuo 1991. godine.

Na ceremoniji otvaranja Igara, Kabalje nije mogla ponovo da je otpeva sa Fredijem Merkjurijem, ali će njihov nastup zauvek biti deo olimpijskog nasleđa.

Povreda Dereka Redmonda i pomoć njegovog oca

Derek Redmond bio je učesnik jednog od najemotivnijih trenutaka Olimpijskih igara u Barseloni 1992.

Bio je jedan od favorita za podijum u trci na 400 metara, ali je njegov „stao“ u polufinalu. Tada je Britanac u sred trke osetio jak bol u potkolenici, zbog čega se srušio na zemlju. Njegov olimpijski san je u tom trenutku se prekinuo.

Umesto da odustane, Redmond je ustao i završio trku.

U jednoj od najznačajnijih slika u istoriji Olimpijskih igara, Redmondova odlučnost pomešana sa činom ljubavi njegovog oca, koji je istrčao na stazu i odneo ga do linije cilja, oslanjajući ga na svoja ramena.

Obojici je tada aplaudiralo 65.000 gledalaca, a njihov primer „živi“ i 30 godina kasnije.

Uspesi španskih sportista

Olimpijske igre u Barseloni 1992. i dalje su najbolje za Španiju do sada po pitanju medalja, a osvojili su ih ukupno 22, od kojih 13 zlatnih.

Barselona 1992. je označila prekretnicu i španski sport je nastavio da se razvija i iznedrio je sjajne sportiste na međunarodnom nivou.

Kobi, nezaboravni ljubimac

Maskote Olimpijskih igara su uvek jedan od njenih ključnih delova, a u javnosti najkomentarisanije i najomiljenije.

U slučaju Barselone 1992, organizacija je iznenadila ekstravagantnim psom, umetnika Havijera Mariskala.

Kobi je pirenejski planinski pas, a reakcije su bile različite kada je prvi put predstavljen, ali je njegova popularnost rasla tokom meseci koji su prethodili Igarama, što se na kraju pokazalo kao ogroman uspeh.

On je čak imao crtanu seriju pod nazivom ‘Cobi’s Troop’, a cilj serije bio je da se promoviše maskota i vrednosti Olimpijskih igara. Uspeh je bio takav da su prava stekla 24 televizijska kanala.