Bosanac prodao kuću u Nemačkoj i kupio pola rodnog sela - želi da ga pretvori u turističku destinaciju

Još kao dečak otišao je u Nemačku, gde su mu roditelji već radili. Tamo je odrastao, radio, stvarao i na kraju izgradio uspešan biznis. U Augsburgu je imao veliku kuću, stabilan život i sigurnu budućnost, piše N1 Sarajevo.

Pero nije kupio samo nekretnine, već sedam celih imanja, desetak kuća i desetine hektara šuma, njiva i livada. Kako sam kaže, nije mogao da gleda kako njegovo rodno mesto propada dok se meštani raseljavaju širom sveta.

Srce ga je stalno vuklo nazad, kako kaže, mirisima detinjstva, livadama po kojima je trčao i uspomenama na dane provedenе s prijateljima.

"Prodao sam kuću u Nemačkoj, a ovde kupio imanja na kojima sam kao dete čuvao krave. Gotovo pola sela danas je ponovo u jednim rukama, ali s ciljem da ono opet oživi", priča Pero za YouTube kanal Srećka Stipovića dok pokazuje prostrane parcele koje je već ogradio i počeo da uređuje.

Etno selo i turistička atrakcija

Njegov plan nije samo penzionerski mir, piše N1 Sarajevo.

Pero intenzivno radi na projektu etno sela i seoskog turizma. Već ove godine planira da ima 40 kreveta spremnih za turiste, a na objektima se uveliko radi – postavljaju se novi prozori, vrata i krovovi.

"Ljudi danas traže upravo ovo – tišinu, prirodu i iskrenu priču. A mi to imamo", dodao je Pero.

Selo se nalazi na 650 metara nadmorske visine i udaljeno je svega 26 kilometara od Vlašića, što ga čini savršenom bazom za odmor.

Osim smeštaja, Pero planira i proizvodnju autentičnih proizvoda. U tome mu pomaže rođak Dragan Balta, koji trenutno radi u Švajcarskoj, ali planira povratak.

Draganova vizija je "Podstinjski penušac" (Podstinjak), rađen od švajcarske loze koju planira da zasadi na hercegovačkim obalama Save, odnosno na padinama Podstinja.

Podrška porodice

Ono što ovu priču čini još emotivnijom je podrška porodice. Pero ima tri sina koji su se školovali u Nemačkoj, a ukoliko uspe da ostvari svoju želju, naglasio je da njegov sin i snaja svakako imaju želju da se vrate sa decom.

U njima on vidi nastavak svoje priče i nadu da će se i drugi, raseljeni širom sveta, jednog dana vratiti. Ako ne pre, onda barem u penziji.

Perina supruga, poreklom iz Ričica, deli njegovu ljubav prema rodnom kraju, što mu je bila najveća podrška u odluci da napusti siguran život u Augsburgu.

„Ljudi će putem ovog videa videti da se lepo živi i da može tako, da će sve ovo biti lepo, samo je bitna inicijativa“, zaključuje Pero uz zvuke harmonike koju je, kako je rekao, znao da svira pre nego što je naučio da piše, a bez koje ne prolazi nijedan dan u njegovom novom-starom domu.